EN
Od nepunih 10 miliona dolara dobijenih od ruske medijske kuće RT, američka kompanija Tenet Media je skoro 9 miliona isplatila influenserima, od kojih je jedan dobijao 400.000 dolara mesečno za četiri Jutjub videa, kaže se u optužnici koja je podignuta u SAD
Protiv dvoje ruskih državljana zaposlenih u ruskoj medijskoj kući RT američke vlasti su u septembru 2024. podigle optužnicu za zaveru u cilju pranja novca i za kršenje Zakona o registraciji stranih agenata. Konstantina Kalašnjikova i Elenu Afanasijevu optužnica tereti da su američkoj kompaniji Tenet Media iz Tenesija prosledili skoro 10 miliona dolara.
Optužnica navodi da su Rusi u te svrhe koristili mrežu posredničkih kompanija registrovanih u Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Velikoj Britaniji i na Mauricijusu.
Američke vlasti kažu da su ovo dvoje koristili ruske fondove za „pumpanje proruske propagande i dezinformacija ka američkoj publici preko društvenih mreža“. Američko ministarstvo pravde naglašava da SAD neće tolerisati strane pokušaje manipulacije američkog javnog mnjenja širenjem podela i svađa.
Korisni desničari
Medijsku kuću Tenet Media pre dve godine osnovali su desno orijentisani komentatori i supružnici Loren Čen i Lijam Donovan. Čen je prethodno bila kolumnistkinja ruskog RT-a i voditeljka debatne emisije na kablovskom TV kanalu The Blaze konzervativnog kolumniste Glena Beka, odakle je otpuštena nakon objavljivanja gore pomenute optužnice.
Njena i Donovanova kompanija Tenet Media angažovala je desničarske influensere sa velikim brojem pratilaca na društvenim mrežama i relativno brzo stekla oko 300.000 pratilaca na Jutjubu, sa sličnim brojevima i na mrežama poput Tik toka, Fejsbuka, Instagrama i Iksa (X).
Među tim likovima su Tim Pul, Beni Džonson, Dejv Rubin i Loren Sadern, koji u zbiru na Iksu imaju oko sedam miliona pratilaca, a čije je video radove za Tenet na Jutjubu videlo oko 16 miliona ljudi, kako navodi britanski Byline Times. Jutjub je u međuvremenu ovaj kanal zatvorio.
Prema optužnici, od nepunih 10 miliona dolara dobijenih od RT-a, Tenet je skoro devet miliona isplatio ovim influenserima, od koji je jedan, na primer, dobijao 400.000 dolara mesečno za četiri Jutjub videa.
Američka optužnica još kaže da su Čen i Donovan znali da novac stiže od ruskih državljana, a da su influenserima koje su angažovali govorili da ih finansira biznismen iz zapadne Evrope Eduard Grigorijan, za kojeg se ispostavilo da je fiktivna persona koju su kreirali Rusi.
Video influenseri u režiji RT-a
Ništa strašno, reći ćete, Rusi plaćaju američke desničare jer im više odgovara uspon desnice u zapadnom svetu. Ali ovde je posebno zanimljivo to što američke vlasti tvrde da je Afanasijeva direktno tražila da američki „influenseri“, između ostalog, za onaj teroristički napad u predgrađu Moskve ranije ove godine optuže Ukrajinu, iako je ISIS već bio preuzeo odgovornost. Na to joj je Čen odgovorila da neće biti problema i da je jedan od „influensera“ veoma rad da to i uradi.
Američka politika prema Ukrajini inače je bila izložena oštrim kritikama Tenetovih autora, baš onako kako su ruski finansijeri zahtevali. Tim Pul je, na primer, u jednom od svojih video izlaganja rekao da je Ukrajina neprijatelj Amerike i da je ona izazvala rat sa Rusijom jer je digla u vazduh naftovod Severni tok. Pul je čak predlagao da se Amerika izvini Rusiji.
U sličnom tonu su i video objave Benija Džonsona, koji je zahtevao obustavu slanja pomoći Ukrajini. Osim toga, američki tužioci tvrde da su Afanasijeva i Kalašnjikov lično pravili, režirali i montirali video radove koje su onda američki „influenseri“ koristili.
Od kako je američko Ministarstvo pravde objavilo ove optužnice, pomenuti „influenseri“ koje je angažovao Tenet Media probali su da se distanciraju od te kompanije, ponavljajući da oni nisu znali odakle stiže novac za njihove honorare i da su oni zapravo žrtve.
Super sprederi
Finski ekspert za rusku strategiju širenja dezinformacija Peka Kalioniemi smatra da je ova epizoda pokazatelj kako je Vladimir Putin svoju kampanju medijskog rata podigao na viši nivo. Ako se do sada oslanjao na botove sa ograničenim brojem pratilaca, Putin je sada prešao na direktnu podršku popularnim komentatorima sa društvenih mreža kako bi dopro do što većeg broja ljudi na Zapadu, naglašava Kalioniemi u kolumni za Byline Times.
Ovde je reč o komentatorima koje istraživači ovih pojava nazivaju „super-sprederi“, što je izraz iz epidemiologije rezervisan za ljude ili događaje sa potencijalom da u jednom mahu zaraze veliki broj drugih. Ovaj pojam je prvi upotrebio američki Centar za sprečavanje digitalne mržnje, koji je 2021. utvrdio da skoro dve trećine svih objava protiv kovid vakcina potiče sa samo 12 naloga na Fejsbuku i Tviteru (Iks). Kasnije studije su utvrdile da se isti trend uočava i u objavama geopolitičkog sadržaja.
Ova epizoda nam pokazuje da se diktatori poput Putina ne ustručavaju da sve drskije i direktnije infiltriraju zapadne medijske sisteme u borbi za uticaj na javno mnjenje.
Bivši britanski špijun Kristofer Stil naglašava u jednoj kolumni da bi ovakve Putinove akcije mogle da posluže kao šablon i za druge autokratske režime poput iranskog ili severnokorejskog.
Putin je za sada stigao do društvenih mreža, ali nije isključeno da će pokušati, ako već nije, da svoj propagandni rat proširi i na tradicionalne medije.
To, uostalom, već vidimo u Rusiji naklonjenim zemljama poput Srbije, gde je ruskim mašinama za dezinformacije i propagandu kao što su Sputnjik i RT dozvoljeno da emituju program.
Nakon Bregzita, prve Trampove pobede ili uspona Marin le Pen u Francuskoj, političari u demokratskim zemljama su shvatili da su posledice ruskog informacijskog rata ozbiljne i opipljive. Možda će se posle ove epizode uozbiljiti i u pokušajima da to spreče i ojačaju nadzor nad društvenim mrežama kao sastavnim i sve važnijim delom medijske sfere danas.
* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu
Izvor: Cenzolovka
