ENPrema postojećem Zakonu o informisanju, državni štampani mediji bi 23. aprila trebalo da budu obrisani iz registra javnih glasila. Pošto u zakonskom roku nisu uspeli da se privatizuju, da ne bi bili ukinuti, Ministarstvo kulture je Skupštini Srbije poslalo Predlog izmena i dopuna ovog zakona, kojim se rok za privatizaciju po treći put odlaže i produžava za još godinu dana. Što se tiče državnih elektronskih medija, rok za njihovu privatizaciju ističe jula iduće godine.
– Zakon o informisanju definiše privatizaciju štampanih medija, ali eksplicitno ne spominje privatizaciju – kaže Dragan Bosiljkić, rukovodilac projekta za privatizaciju medija u Agenciji za privatizaciju.
-SPORNI PRAVILNIK
Što se tiče elektronskih medija, glavnu kočnicu predstavlja postojeći pravilnik o privatizaciji koji je, po oceni stručnjaka, neprimenjiv u praksi, a novi još nije donet. Snežana Pečenčić, pravnik u Ministarstvu kulture, kaže da su ovih dana obavljeni razgovori sa ljudima iz Agencije za privatizaciju koji su izneli primedbe i predloge za izmene, a tokom naredne nedelje biće konsultovan zakonodavac, kako bi se proverilo da li pomenute izmene imaju zakonsku osnovu. Najveći nedostatak je, ističe Pečenčićeva, što ne postoje dozvole za emitovanje ili je postojećim dozvolama istekla važnost i dok Agencija za radiodifuziju to ne reši, praktično je nemoguće krenuti u privatizaciju.
– Mnogi članovi pravilnika su sporni. Na primer, po članu 3. mogu se privatizovati samo one stanice koje imaju dozvolu za emitovanje dobijenu od Radiodifuzne agencije. A ona nije osnovana. Kao ni Radiodifuzni savet. Niko nema dozvolu, što znači da niko ne bi mogao da bude privatizovan – kaže Dragan Bosiljkić i dodaje da dozvole sigurno neće dobiti svi, a oni koji otpadnu, moći će da se preregistruju u, na primer, produkcijske kuće.
Agencija za privatizaciju i eksperti OEBS-a smatraju da u privatizaciju treba ući što pre, kako bi ti mediji stekli strateške partnere koji bi u njih uložili i spremili ih za tender za dodelu frekvencija. On navodi da će Agencija učiniti sve da se u sam proces uđe što pre i smatra da će, tako, privatizacija biti završena pre dodele frekvencija.
KAD ODOBRI ŽENEVA
– Tender se prvo raspisuje za nacionalne, pa onda za regionalne i lokalne frekvencije. Međutim, nije izabran deveti član Saveta za radiodifuziju. Kad se on formira, treba da se formira Radiodifuzna agencija, pa da Savet napiše strategiju razvoja. Na osnovu nje se crta radiofrekventni plan, koji izrađuju Agencija za radiodifuziju i Agencija za telekomunikacije, koje takođe ne postoje. Taj se plan šalje u Ženevu na usklađivanje sa globalnim frekventnim planom. Kad se oni usaglase, tek onda idu tenderi. A to ne može da se završi pre tri godine – zaključuje Bosiljkić.
