EN– Da sam od ovoga napravio roman, niko mi ne bi poverovao – rekao je Miloš Vasić, novinar Vremena i autor knjige „Atentat na Zorana“. Rad na knjizi je, kako je kazao, trajao godinu dana tokom kojih je pregledao na desetine hiljada stranica dokumenata i razgovarao s pedesetak ljudi čija se imena ne pominju. U državi u kojoj je se Legija predaje jer ima poverenja u nju, a država se time i ponosi, ne mogu svi da imaju isti stepen poverenja. Nije u pravu Jočić kad kaže da nije bitno gde se krio Legija – ne zbog njega, već zbog ove države – rekao je Vasić.
Nataša Mićić, predsednica Građanskog saveza Srbije je konstatovala da poruka koju je često dobijala po ubistvu Đinđića „Žao mi je premijera i njegove porodice, ali najviše mi je žao sebe“ ukazuje da „običan“ svet vidi kakav efekat na život ima ubistvo Đinđića i da to obavezuje sve da učestvuju u otkrivanju istine. „Miloš Vasić je ispunio tu obavezu“, kazala je Nataša Mićić.
Odgovarajući na pitanje ko je imao koristi od ubistva ona je konstatovala da su izvršioci bili „ovlašćeni radnici“ onih koji su bili protiv modernizacije i reformi i onih koji su poslednju deceniju 20. veka iskoristili za sticanje krvavog plena.
– To su bitange i barabe koje su da bi odbranile staro potegli oružje. Jednog dana ćemo videti i da su imali političku zaleđinu – rekla je Mićić.
Publicista Nadežda Gaće je konstatovala da je Vasić uspeo da dekodira monstruozni sistem Slobodana Miloševića i ispostavilo se da država ne postoji, već organizovani kriminal, korupcija, službe… čiju je unutrašnju povezanost pokazao. Đinđićevo ubistvo je, kazala je, tragedija za Srbiju. Zaustavljen je tok Srbije, a sada smo, ocenila je Nadežda Gaće, svedoci toga da se Srbija vrti u krugu.
– Vasić je prepoznao ko je hteo da zaustavi tok promena u Srbiji – s jedne strane to je bio organizovani kriminal, a iza njega su stajale političke strukture. Na kraju je sve predstavljeno kao „antihaška priča“, a oni su ispali „patriote“ koje su spremne da kradu, ubijaju, otimaju, švercuju drogu, a o sebi pričaju kao o vernicima, ljudima koji veruju u porodicu, Boga, poste… – rekla je Nadežda Gaće. Ona je kritikovala i novinarsku profesiju ukazujući na to da je deo medija pripremao javnost za ubistvo tvrdeći da je Đinćić kriminalac i da će ga ubiti „njegovi“ zbog čega je morao da pregovara s nekima od njih pa i da plati 50.000 evra.
Branka Prpa, istoričarka i direktorka Istorijskog arhiva Beograda je podsetila na to da je Slavko Ćuruvija pre nego što je ubijen govorio da „ako država hoće da te ubije,nemaš gde da se sakriješ“.
– A Zorana Đinđića, Slavka Ćuruviju i Ivana Stambolića ubila je država – rekla je Branka Prpa.
Ona je podsetila na Đinđićeve reči da je u Srbiji mafija imala svoju državu, bila je deo strukture koju je stvorio Milošević, a svi koji su posle 5. oktobra preuzeli rukovodstvo mogli su da vide tek vrh ledenog brega. Ona je konstatovala da se Đinđiću pripisivalo da je sarađivao s mafijom, ali je navela da su JSO u to doba bile deo sistema.
Istoričar Dubravka Stojanović je kazala da je Vasićeva knjiga na prvi pogled krimi drama, ali da se u suštini radi o našoj istoriji, poražavajućoj slici propadanja jednog društva u kome su srasli policija, tajne službe i kriminal.
– Zorana Đinđića su ubili delovi policije, mafije, vojske, crkve i akademije kojima je bilo stalo do toga da država stane – rekla je Dubravka Stojanović. Ona je ocenila da knjiga „Atentat na Zorana“ može dati veliki doprinos istrazi o ubistvu Zorana Đinđića od koje zavisi budućnost Srbije.
– Danas Srbijom vladaju Zoranove ubice i oni koji su ubistvo naručili, priželjkivali ga i radovali mu se – rekao je Nikola Samardžić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. On je konstatovao da u Srbiji nema politike i to ilustrovao činjenicom da istovremeno s predsednikom Srbije u Beču boravi „srpska majka“ koja je bila zadužena za sakrivanje Đinđićevih ubica, koja dobija vize za izlazak i zamlje dok deca čekaju u redovima, dok se „srpski otac“ oblači kao Šerlok Holms.
– Da li je cela Srbija luda i ko je zastupa. Ko god je nešto pokušao da uradi u Srbiji – ubiju ga. To je poruka knjige i novije istorije. Koliko će Srbija naći snage da iz istorije izvuče poruke – upitao je Samardžić.
N.B.
