ENKomentarišući te tvrdnje u Ministarstvu privrede kažu da „to nije tačno i da očigledno neko zlonamerno plasira takve informacije“. I predstavnici Agencije za privatizaciju potvrdili su da ne znaju za taj poziv Bubala, a na pitanje da li je izmenama Zakona o privatizaciji dozvoljeno državi da sprečava pokretanje postupka preuzimanja kako bi recimo, u slučaju Kompanije Novosti zaštitila svoj paket od 29,52 odsto akcija, u Agenciji nam je rečeno da „izmene Zakona nisu predvidele tu mogućnost“.
Da možda ipak nije reč o „zlonamernoj informaciji“ govori i reakcija malih akcionara Novosti koji su uputili protestno pismo u kome od ministra Bubala ali i ostalih državnih institucija traže da „poštuju zakone“. Predsednik Udruženja akcionara Novosti 2004. (jednog od četiri udruženja malih akcionara u Kompaniji) Momo Čabarkapa, izjavio je za Danas da akcionari imaju neotuđivo pravo da trguju svojim akcijama i da je neshvatljivo da ih država sprečava u tome. Udruženje je s tim u vezi hitno zakazalo za ponedeljak sastanak sa predstavnicima Komisije za hartije od vrednosti, od koje će i zvanično biti zatraženo objašnjenje.
– Država ne bi trebalo da se meša jer je u Kompaniji Novosti sve čisto što se tiče vlasništva – 30 odsto je državni kapital, 7 odsto je u vlasništvu PIO, dok je preostali deo akcija u rukama malih akcionara.Šta će država da radi sa svojim paketom, nas to ne interesuje. Mi samo želimo da svoje akcije iznesemo na tržište – kaže Čabarkapa.
Prema njegovim rečima, akcionari su, doduše nezvanično, saznali da je ponudu za preuzimanje akcija Novosti podnela Kompanija WAZ, koja je ponudila 2.050 evra za svaku pojedinačnu akciju. Za akcije Novosti, zainteresovane su „još jedna engleska firma i konzorcijum akcionara Novosti na čelu sa generalnim direktorom Manojlom Vukotićem koji već u firmi uveliko prikuplja potpise za formiranje konzorcijuma. Čabarkapa kaže da se u vlasništvu 430 akcionara Novosti nalazi blizu 6.700 akcija, da je realna vrednost pojedinačne akcije oko 168.000 dinara ( 2.000 evra) i da ih akcionari neće prodavati ispod te cene.
Ako se pokaže da je država „ponovo umešala svoje prste“ u rad Komisije za hartije od vrednosti to bi značilo da se pojedini državni zvaničnici i dalje nisu oprostili od ranije „negativne prakse“ da ugrožavaju nezavisnost jedne institucije kao što je Komisija za hartije od vrednosti. Ako se na ovaj način promovišu nova pravila igre u kojoj o sudbini jednog preduzeća odlučuju Agencija za privatizaciju ili Akcijski fond u saradnji sa ministrom za privredu, onda Komisija za hartije od vrednosti nije potrebna. To, takođe, ukazuje i na činjenicu da je problem koji je eskalirao prilikom preuzimanja akcija Knjaza Miloša još uvek prisutan.
M.S. Jovanović
