ENU intervjuu agenciji Beta, Kojadinović je rekao da dolazak
najmoćnijih stranih TV kuća praktično znači „puštanje ajkula u
medijski akvarijum zvani Srbija“, zbog čega će „verovatno i Pink i
javni servis (RTS) morati drugačije da se organizuju i drastično
poboljšaju kvalitet“.
On je dodao da ne zna da li je bila dobra odluka Republičke
radiodifuzne agencije (RRA) da raspiše konkurs samo za pet dozvola za nacionalne TV mreže i ocenio da su bili opravdani saveti da se utvrdi određen broj mreža za domaće i određen broj za strane medije.
Ministar je rekao da bi bilo možda bolje da je napravljeno nekoliko
tajm-šer (time-share) kanala, jer bi tako mnogo više stanica, kroz
zakup jednog ili dva sata programa, obezbedilo bolju egzistenciju i
povuklo za sobom i privredne subjekte koji bi se razvijali zajedno s
njima. S druge strane, dodao je, bio bi ponuđen i raznovrsniji
program.
„Činjenica je da mi nismo veliko tržište i da tih 65 miliona evra
za marketing o kojima se govori nije tako veliki kolač. Činjenica je
da će se taj kolač možda i neznatno povećati. U svakom slučaju,
nisu to neka sredstva koja mogu da garantuju mirnu egzistenciju pet
televizija uz javni servis“, rekao je Kojadinović.
Navodeći da strane kuće imaju mogućnost i da kupe „najbolje
novinare i voditelje programa“, ministar je ocenio da bi praktično za
nekoliko meseci mogle tako da „isčupaju srce domaćih medija“.
Povodom transformacije RTS-a, Kojadinović je rekao da je 30. april krajni rok da ta kuća počne da funkcioniše kao javni servis i
ocenio da je to već „de fakto postala“ kada je „prvi dinar ušao u
kasu preko RTV pretplate“.
Pozivajući se na podatke iz RTS-a, on je naveo da je prihod od
pretplate već oko pet miliona evra mesečno, uprkos mnogim
poteškoćama u njenom ubiranju i velikom broju građana koji smatraju da su u kategorijama koje moraju da budu oslobođene.
„Bilo kako bilo, RTS-u sada, odnosno javnom servisu, predstoji veliki posao koji će pre svega trasirati novi upravni odbor i generalni direktor, koji će formirati uređivački tim. Javni servis će morati vrlo brzo da se dobro organizuje, jer mu je nadolazeća konkurencija najveća pretnja, a dobar javni servis, opet, treba da bude osnovni regulator cele medijske scene u Srbiji“, rekao je ministar.
Povodom privatizacije štampanih medija, za koju rok ističe 23.
aprila, Kojadinović je podsetio da je više puta govorio da se taj
rok neće pomerati i da će on biti „dan D za neke medije“.
Prema njegovim rečima, Agencija za privatizaciju dala je neke
informacije, koje su „došle i do Ministarstva i zbunile su, ako ne i
dovele u zabludu, pojedine medije – da će biti dovoljno ako počnu
proces privatizacije do 23. aprila“.
„U takvoj situaciji imamo samo dva rešenja: da se striktno poštuje
zakon i da oni 23. aprila prestanu da rade ili da eventualno svojom
uredbom republička vlada aminuje to što su objašnjavali iz
republičke Agencije za privatizaciju. Ali, bojim se da za to nema
vremena“, rekao je Kojadinović i dodao da nikakva inicijativa za
takvu uredbu nije ni stigla ni iz Agencije za privatizaciju, ni iz
medija.
Povodom zahteva za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, on je rekao da je više puta tražio zvanične informacije, ali je „rečeno da jednostavno u ovom trenutku ne postoji ništa što bi moglo da bude saopšteno kao
definitivno saznanje o ubistvu i o stradanju tih novinara“.
„U stvari, više bi to moglo da se nazove streljanjem novinara. Ali,
smatram da je to jedna velika obaveza ove vlade i da će vrlo brzo
morati da se kaže šta se zna i šta se ne zna. To je situacija s
kojom se ni ja ne mirim. Ali, pre svega mislim da MUP treba da kaže šta zna i šta ne zna, bez želje da prebacujem loptu u tuđe
dvorište“, rekao je Kojadinović.
