ENNadležni, to u ovom slučaju znači članovi medijske vlade, odnosno nezavisnog regulatornog tela – Saveta republičke radio-difuzne agencije (RRA), bi trebalo da određuju pravila, kontrolišu i upravljaju „medijskim nebom“.
Diskriminacija
Emiteri, pre svega oni koji se bave specijalizovanim programima kao što su sport i dečije emisije, smatraju da su diskriminisani cenom koju moraju da plate za dozvolu (licencu) za rad. I još, da je ono što oni zastupaju više u opštem interesu, nego što su propisali oni koji taj interes treba da štite. Suština primedbe je u tome da je RRA kao glavni kriterijum za visinu nadoknade za emitovanje programa uzela broj stanovnika koje taj program „pokriva“, a da se na programski koncept može eventualno dobiti popust od 20 odsto. Taj popust je nedovoljan, tvrde oni, jer favorizuje tržište reklama, a ne tržište ideja i raznorodnost ponude. Primer na kome se najbolje može videti neravnopravan položaj jeste dečija televizija Hepi TV, koja pod striktno komercijalnim uslovima ne može da opstane, jer se obraća deci i samim tim nije atraktivna za najveće oglašivače poput kompanija koje proizvode pivo, kućnu hemiju, kafu i slično. Međutim, društvena odgovornost onih koji emituju programe namenjene deci je veća, pošto je reč o ulaganju u buduće građane ove zemlje.
– Kada je reč o kulturnim i obrazovnim sadržajima, za njih su, što i Zakon o radiodifuziji predviđa, zaduženi pre svega javnii servisi, odnosno RTS i pokrajinski javni servis. Komercijalni emiteri, što im i ime kaže, prave komercijalne programe i posluju da bi iz njih izvukli profit. Kada je reč o beneficijama za programe komercijalnih emitera koji se bave kulturnim i obrazovnim sadržajima, mislim da je tu neophodno da budemo vrlo oprezni, jer se može lako desiti da budu upotrebljeni samo kao trik da bi se došlo do beneficija. Znači da budu zloupotrebljeni tako da se ne plati pun iznos nadoknade za emitovanje – kaže za Danas Vladimir Cvetković, član Saveta RRA i naučni savetnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
Istovetan stav saopštio je i Nenad Cekić, predsednik Saveta RRA, odgovarajući na pitanje TV Art (na konferenciji za novinare na kojoj je objavljen konkurs za dozvole za emitovanje), na pitanje Televizije Art, da li će biti uvedene neke povlastice za sadržaje koji se bave kulturom i umetnošću. Cekić je rekao da je stvar poslovne politike kompanija koje pretenduju na dozvole za emitovanje, da li će im se ovakvi programi isplatiti i dodao takođe, da je njih zakonski obavezan da pravi RTS.
Međutim, Dragan Kojadinović, ministar kulture, u čijem resoru su i mediji, bliži je stavu da će se u budućnosti morati, ipak, da razrade mehanizmi koji će sprečiti totalnu komercijalizaciju i monopole na medijskom tržištu.
– U ovom trenutku nemoguće su bilo kakve promene pravila zato što je konkurs, koji ima rang podzakonskog akta u toku, a znamo i da je primena Zakona o radiodifuziji koji je usvojen pre više od tri i po godine, kasnila – kaže ministar za Danas napominjući da pomenuti Zakon ostavlja mogućnost Savetu RRA da koriguje visine nadoknade za specijalizovane emitere.
– Činjenica je da će ova prva godina, u kojoj stupaju na snagu propisi usklađeni sa evropskim, biti izuzetno teška za mnoge emitere u Srbiji i da neki od njih neće ekonomski preživeti. Ja na to gledam šire, nije samo reč o poskupljenju nadoknade za emitovanje, nego i proizvodnje programa, poskupeće cene filmova i drugi troškovi vezani za produkciju. Mislim da o tome nije vođeno dovoljno računa, naročito ako se ima u vidu mogućnost naših kompanija da to finansiraju i činjenica da su mnoge strane zainteresovane da uđu na naše tržište. Država bi morala da više povede računa o tome da zaštiti domaće emitere, budući da je to državni interes i očekujem da će na dnevnom redu biti pronalaženje dodatnih načina da se to i sprovede – stav je ministra za kulturu.
Pravda
Predstavnik jednog od specijalizovanih emitera, u pismu dostavljenom pomenutom Ministarstvu i Savetu RRA, u koje je uvid imao Danas, nudi moguća rešenja, pozivajući se i na pravila koja su usvojile države u regionu, ali i na Strategiju same RRA. Prema tom predlogu, tri su načina da se nadoknade određuju pravednije i društveno korisnije. Jedan je da se specijalizovanim emiterima one određuju na osnovu populacije koju pokrivaju, a ne na celokupno stanovništvo koje „gađa“ njihov signal, i ovaj popust bi se zapravo odnosio na decu i omladinu. Drugi način, koji, recimo, postoji u Hrvatskoj, jeste da se određuju u skladu sa procentom od reklama, a treći je da Savet RRA dobije diskreciono pravo da sam odluči da li neki program i emiter koji ga prenosi zaslužuju popust.
Kada je reč o drugom načinu – procentu od reklama – ukazuje se da je RRA u svojoj Strategiji razvoja radiodifuzije u Srbiji, utvrdila da srpsko reklamno tržište vredi oko 52 miliona evra. Međutim, propušteno je u analizi, da 50 odsto tog „kolača“ zahvata trenutno najgledanija TV. „Medijski darvinizam koji nameće RRA svojim konkursom prinuđuje nas da se guramo u prostakluk, da zaboravimo programske ciljeve (nema politike, nema eksplicitnog seksa, nema ekstremnog nasilja), te da se pozabavimo prikupljanjem nameta za RRA“, navodi se u pomentom pismu jednog od emitera.
Na ovakve i slične stavove, međutim, sa druge strane, čelnici RRA odgovaraju argumentima, da sav višak novca od nadoknada nakon pokrivanja troškova rada RRA odlazi u budžet i namenjen je školstvu, kulturi i zdravstvu i da nipošto cilj ove Agencije nije da ubire profit.
Komercijala
Aleksandar Vasić, zamenik predsednika Saveta RRA, još kaže i da će test za to da li su nadoknade za rad emitera previsoke, predstavljati broj kandidata na konkursu. (Da podsetimo, reč je o izdavanju dozvola za pet komercijalnih televizija i pet komercijalnih radija na nacionalnom nivou, jedna komercijalna Tv i radio predviđeni su za Vojvodinu, a za područje Beograda šest regionalnih televizija i 14 regionalnih radio-stanica.) Prema Vasićevim saznanjima, na osnovu broja onih koji su se raspitivali za uslove konkursa, vrlo je verovatno da će biti više od pet pretendenata na nacionalne televizijske frekvencije, što znači, prema njegovim rečima, da nadoknade nisu previsoke. Inače, Savet RRA ne mora da „ispuni kvotu“, odnosno da podeli recimo svih pet nacionalnih dozvola za emitovanje u celoj Srbiji, ako ne bude dovoljno kandidata koji su ispunili uslove.
Dosad su čelnici RRA jedino najavili mogućnost korekcije cena za radio-stanice, i to na taj način što bi bila predložena izmena Zakona o radiodifuziji, u delu koji predviđa da odnos cena radio i TV dozvole bude jedan prema pet. Smatra se da je to nerealno visoko, jer su cene reklama na radiju više od deset puta (a ne pet puta) niže nego na televizijama.
Jasmina Čolak
