ENČitav ovaj „rašomon“ mogli bismo nazvati „Vlade Divac po drugi put među Srbima“. Prvi put je bio i ostao zapamćen za sva vremena po basketu. Takav, nezaboravan i najveći, došao je, posle petooktobarske revolucije, u svoju „domaju“ da investira. U prvom pokušaju u „Knjazu“ popio je bananu od nekih sa Kajmanskih ostrva. U drugom pokušaju, kod Manjinih „Večernjih novosti“, mnogo puta fauliran i opstruiran. Najzad se, posle odluka Višeg trgovinskog i Vrhovnog suda, činilo da su moćni „M“-ovi poraženi, i da su se „Vladi Nacionale“ i njegovim čistim parama, srpske firme i institucije konačno „otvorile“.
U takvoj atmosferi, u utorak, 18. jula Leta Šestog, dolazim na dogovoreni intervju sa Vladom. Posle sat i po čekanja, jer Vlade ima sastanak sa grupom akcionara, daju mi pismo jednog od M-ova, generalnog direktora Manje Vukotića, upućeno 17. jula akcionarima i zaposlenim. A u pismu, po ko zna koji put od februara 2006, Manjo „svojima“ objašnjava da Vlade Divac nije onaj pravi (kakvim ga oni znaju), da ne treba da ih prevare odluke sudova i Vladina obećanja, već da je berza „pravi put“. Dodaje, da će Prospekt objaviti sledećeg dana, samo da ga potpiše. (Šta je čekao 700 dana, ili dve duge godine u kojima je „čekajući“ preminulo više od 20 akcionara, gazda Manjo ne spominje). Čitam ovo „bolesno“ saopštenje i pred sobom vidim novog Ostapa Bendera i srpsko „zlatno tele“ kako se neskriveno sprda sa svojim lakovernim i bojažljivim „saborcima“. (Čujem da im je Manjo Ostap u petak, (14.7), dan nakon delimične registracije „Divac Co“, po hodnicima redakcije „obećavao“ da će WAZ platiti četiri hiljade, a njegovi „bajkoviti“, dobronamerni biznismeni čitavih fantastičnih pet hiljada evra po akciji).
Dok čekam da se sastanak završi, negde uz treću kafu, dobijam i pisano saopštenje Vlade Divca kojim se on, posle svih starih i novih opstrukcija i podmetanja, definitivno povlači iz kupovine akcija „Novosti“. Potpuno sam šokiran.
Najzad stiže i Vlade, kao i uvek nasmejan i srdačan (kao da sat ranije nije potpisao ovo šokantno saopštenje za javnost), pravi mamac za goste i konobare. Pozdravljamo se i razgovor može da krene.
Vlade, pročitao sam Vaše pripremljeno Saopštenje za javnost. Ono će za sve biti sigurno šokantno i zahtevati mnoga objašnjenja. Zato vas, na početku, molim da razgovor vodimo najdirektnijim pitanjima i odgovorima, sa konkretnim imenima i radnjama. Drugim rečima, molim vas da odbacite vaše uobičajene gandijevske odgovore i komentare, kojima čuvate i štitite i one koji to nisu zaslužili jer, posle svega, javnost od vas očekuje jasne odgovore, činjenice i imena.
– Slažem se sa vama. Javnost u ovom trenutku treba sve da zna, uz samo jedno ograničenje. Nema pitanja o „dobronamernim“ telefonskim pozivima i porukama, jer o tome treba još jednom dobro da razmislim i pokušam da shvatim smisao i namere ovih poruka. Dešava mi se nešto što ni u snu nisam očekivao, tako da mi je u glavi još konfuzija. Kasnije ću, hladne glave, i to da prokomentarišem za javnost.
Osećate li se gubitnikom po drugi put? Jer se javnost, posle „Knjaza“ i „Večernjih novosti“, opravdano pita o čemu se tu radi? Decenijama ste čuveni po pobedničkom mentalitetu, a kad ste sa košarkaškog parketa sišli na parket „srpskog biznisa“, pretrpeli ste dva poraza.
– Treba da shvatite ili razumete činjenicu da ja nisam klasični investitor ili kapitalista rentijer. Ja sam srećan i uspešan čovek i bez „Knjaza“ i „Novosti“. Još sam pomalo onaj dečak iz Prijepolja i običan građanin Srbije koji je danas postao neka „globalna faca“, dobro situirana i pozicionirana. Zato je moj pogled na materijalne vrednosti i njihovo stalno uvećavanje specifičan. Dakle, danas i sutra, Vade Divac je srećno oženjen čovek sa troje dece i sa uspešnom 18-godišnjom karijerom u NBA ligi. Sada sam na nekoj raskrsnici šta dalje raditi i oko čega se angažovati. Pri tome, ovo moje angažovanje mora biti u funkciji razvoja i potvrđivanja nekog mog vrednosnog sistema, pre svega u Srbiji, ako je to moguće.
Rekli smo da nećemo „gandijevski“. Pitao sam vas o porazima.
– Možda Vas malo gnjavim gandijevskim nastupom, kako vi kažete. Ali morate da razumete moju filozofiju života u hrišćanskom smislu, a ne prema potrošačkim ili skorojevićkim vrednostima. Zna se koliko sam zaradio proteklih godina igrajući košarku u NBA. Poznato je i koliko mogu danas da zaradim u Španiji, Americi ili negde drugde, ili da rentiram zarađeno. Iz tog ugla gledano, više ništa ne bih morao da radim. Samo, da li je mlad čovek postigao smisao ako postane egocentričan i sebičan, umesto da se okrene i uzvrati dobrim, sredini koja ga je stvorila i odakle je krenuo u život. Jednostavno, ja se u svojoj 38. godini osećam kao dužnik Srbije i njenih ljudi, pa želim da, kroz neke nove aktivnosti i angažmane, pomognem svojoj zemlji, mnogobrojnim znanim i neznanim prijateljima.
– Da zajedničkim snagama izgradimo jednu novu Srbiju, bolju i bogatiju za većinu građana, potpuno različitu od ove današnje, gde blagodeti i privilegije uživa uzani krug povezanih „moćnika“ iz vlasti i „domaćeg“ biznisa. U tom svetlu treba gledati moj povratak u Srbiju i pokušaj kupovine „Knjaza“ i „Novosti“, a ne, kao u Srbiji uobičajenu transakciju, gde bi sa relativno malim ulaganjem postao još bogatiji. Meni je najbitnije, i pored „poraza“ koje ste pomenuli, da mi moji roditelji, hiljade prijatelja od Ivanje, Prijepolja, Kraljeva, Beograda, Banjaluke daju podršku. Gde god krenem, a kao što znate mnogo putujem, čujem „zdravo i bravo Vlade, ne odustaj, mi smo sa tobom, ne daj se…“. To nije podrška samo meni, već i povratno ohrabrenje, prvenstveno za te mlade ljude. Svi oni imaju svoje male lokalne M-ove, o kojima ste vi pisali.
Priznajete li da vas je po drugi put pobedio Milan Beko?
– Ne, apsolutno ne. Verovatno ne znate, ali u slučaju „Knjaza“ ili „Novosti“, Beko i ja smo mogli zajednički da pobedimo.
Kako?
– Pa jednostavno. Beko je, na početku slučaja s „Knjazom“ i pre mesec i po dana u vezi „Novosti“, preko mog pouzdanog čoveka, uputio poziv da zajednički realizujemo pomenute kupovine preduzeća. Normalno, ja sam te inicijative odbio, uključujući bilo kakve susrete i razgovore na ove teme. Kod „Knjaza“ sam odabrao „Danone“, najvećeg svetskog proizvođača mineralnih voda, koji ima godišnji promet skoro kao cela Srbija, kod „Novosti“ sam odlučio da nastupam sam.
Zar nije bilo teško odoleti razgovoru i dogovoru sa Bekom, kada znate da bi vam, uz manje para i znatno manje napora i medijske galame, uspeh bio zagarantovan? Odavno se priča da se njegova ruka ne odbija u Srbiji.
– Znam ko je Beko i kakvu poziciju ima u Srbiji. Moje odbijanje saradnje ne znači da ja nešto loše mislim o njemu. Jednostavno, mi nemamo ništa zajedničko u poimanju i razumevanju života i biznisa. Drugim rečima, mi smo dva sveta. Što je razumljivo i što ništa ne govori loše o Beku ili automatski dobro o meni. On akvizicijama prilazi sa jednostavnom formulom – kupi jeftino, prodaj skuplje i to sve obavi bez galame i pompe i u što kraćem vremenu. Svejedno je da li će se to realizovati preko nekih ostrvskih firmi, investicionih banaka i fondova, specijalnih brokera.
– To je meni sve razumljivo, to je tipično tržišno ponašanje u tranzicionom ciklusu u kome se Srbija nalazi od 2002. godine do danas. Svakog dana se nešto prodaje i kupuje na tenderu ili aukcijama, na berzi ili preuzimanjem, pri čemu su zakoni, institucije i procedura takvi kakvi su. Sve je selektivno i subjektivno, u skladu sa „ličnim“ pravilima i tumačenjima velikih i malih M-ova. Da li vi stvarno mislite, gospodine Vujadinoviću, da Beko i oni vaši M-ovi prolaze kroz sve ove šalterske i sudske Scile i Haridbe, od Miladina Maglova, preko Milka Štimca, Vide Uzelac ili gospodina Aleksandra Gračanca, kroz koje sam ja prolazio od „Knjaza“ do „Novosti“ ovih dana. Ali to je Srbija.
Je li problem u vama, ili u nama?
– Možda problem, ipak, nije u drugima. Ne kažem „vama“, jer su većina građana Srbije nevine žrtve vremena i režima. Verovatno je problem u meni, neprilagođenom na ovakva pravila, sa patrijarhalnim shvatanjima života. Kad tome dodate još i školovanje u Americi, gde vladaju njihovi zakoni, institucije, sistem poreza, stvari postaju jasnije, zar ne.
Dragan Vujadinović
/nastavak sutra/
