Zasniva se na iskustvu skupljenom na terenu.
“Razgovarali smo s decom, stručnjacima iz oblasti dečjeg razvoja, starateljima, učiteljima, saradnicima na projektima i drugima i saslušali šta imaju da nam kažu. Istraživanje smo sprovodili u selima, gradovima i na međunarodnom nivou. Imali smo čast da pregledamo mnoštvo materijala, uključujući i materijale za pomoć u podučavanju i obučavanju, vodiče, knjige, videomaterijale, stručne radove, internet linkove, plakate i izveštaje. Zatim smo izabrali ‘pozitivne primere’ kako bismo ilustrovali načela i smernice i dodali iscrpan popis nadahnjujućih izvora koji predstavljaju širok raspon zemalja, medija i iskustava.
Nadamo se da će vas ova načela i smernice podstaći da bolje slušate decu, porodice i zajednice, da s njima raspravljate, učite od njih i proučite prihvaćena istraživanja i programe kako biste sistematski planirali vlastite pozitivne i važne medijske sadržaje za razvojne strategije. Smatramo da efikasna medijska komunikacija uključuje razumevanje ljudi: njihovih potreba, veština, verovanja, vrednosti društava i kultura, kao i da se radi o dvosmernom procesu razmene ideja i znanja. U radu nas podstiče to što s vama delimo svoje ideje i nadamo se da će vam biti podsticajno njihovo korišćenje.
I na kraju, ova zbirka materijala trebalo bi da omogući proces učenja o presudnoj važnosti medijskih sadržaja koji su prilagođeni deci i njihovom uzrastu, koji poštuju celovit pristup, pozitivni su, usmereni na prednosti i inkluzivni. Priložili smo i pregled uobičajenih zamki kako bismo poboljšali ovaj proces učenja i uspostavili bolju dvosmernu komunikaciju”, navorde autorke.