ENNe zbog konkurencije, nego zbog vremena u kome je grupa otpuštenih novinara Ekonomske politike, potpomognuta samo vizionarima poput tadašnjeg guvernera Dragoslava Avramovića odlučila da hleb zaradi pišući o ekonomskim temama dok je celokupno društvo bilo u „znaku“ rešavanja velikih nacionalnih pitanja. Bilo je teško opstati pod represivnim režimom Miloševića, ali nije bilo lakše baviti se ekonomijom
ni u vremenu nakon demokratskih promena. Zagovarati logiku tržišta u zemlji u kojoj se nije počinjalo od nule nego ispod te granice, zvučalo je često kao jeres.
Međutim, punih osam godina redakcija nedeljnika Ekonomist nije posustajala. Strpljivo je gradila ugled časopisa i on je brzo postao najuticajnija i najpouzdanija poslovna publikacij u Srbiji. Konačano, neko je zapazio da to što oni rade jeste i hrabro i etički i ovih dana stiglo im je i prvo javno priznanje. Podelili su ovogodišnju nagradu „Dušan Bogavac“ koju dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije sa Danasovim dodatkom Beton.
Vest da je redakcija na čijem je čelu konačno visok ugled krunisala i nagradom, Mijat Lakićević, glavni urednik Ekonomista, kratko je prokomentarisao rečima: „Radili smo i čekali, i za divno čudo neko se i nas setio“. Nije to bilo žaljenje. Pre potreba da se s kolegama podeli misao o tome da ekonomija i etika nisu po pravilu jedna drugoj suprotstavljene. Lakićević ima puno osnova da to kaže jer spada u red najuglednijih ekonomskih novinara u Srbiji. U svojoj tridesetogodišnjoj karijeri radio je u samo dve redakcije: Ekonomskoj politici gde je bio do 1998. i Ekonomistu u kome je od osnivanja. Prvo na funkciji direktora i zamenika glavnog urednika a zatim, od 2001. do 2005, direktora i glavnog urednika. Kada Ekonomist prešao u ruke Media International Group, ostaje na funkciji glavnog urednika.
Za sebe kaže da je novinarsku slavu stekao tekstom u kome je (tadašnju) jugoslovensku ekonomsku i političku situaciju povezao sa imenom beogradske rok grupe „Neočekivana sila koja se iznenada pojavljuje i rešava stvar“ i njenim koncertom u „Barutani“ uz obrazloženje da je sve nekako u Srbiji, u to doba, mirisalo na silu i barut.
Lakićević je rođen 21. februara 1953. u Zaječaru, a Pravni fakultet završio je 1975. u Beogradu. Oženjen je i ima ćerku od 18 i sina od 14 godina.
Tanja Stanković
