ENNenad Cekić, predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, kaže za Glas da niko zvanično nije najavio tužbu.
– Ne znam zašto televizijske stanice najavljuju tužbu jer su odluke Saveta diskrecione. Savet će rastumačiti Zakon i doneti odgovarajuću odluku. Inače, Zakon ne dozvoljava žalbu već samo pokretanje upravnog spora. Načelno, širenjem jednog emitera po sistemu „leopardove kože“ izbegava se pokrivanje niskoprofitabilnih i slabo naseljenih zona, što nije izričito zabranjeno, ali nema mnogo smisla da to dopustimo jer bi to značilo neracionalno korišćenje resursa i povlašćivanje određenih emitera – objašnjava Cekić.
On smatra da „tačkasto“ pokrivanje profitabilnih i gusto naseljenih teritorija nije ništa drugo nego izigravanje odgovarajućeg javnog konkursa, što, svakako, neće biti dozvoljeno. Konkretno, zajedničko „pokrivanje“ Vojvodine i Beograda značilo bi kvazinacionalno pokrivanje, uz izbegavanje plaćanja odgovarajuće dozvole i izbegavanje obaveze ravnomernog pokrivanja cele teritorije Republike.
Da bi jedna televizija mogla da dobije frekvenciju, neophodno je da emituje najmanje 50 odsto programa na srpskom jeziku, kao i 25 odsto sopstvene produkcije. Pri tom mora posedovati svu emisionu i studijsku tehniku neophodnu za produkciju programa i sprečavanje ometanja signala drugih emitera, kao signala vojske, policije i kontrole letenja.
Sledeće godine u Ženevi treba da se okonča postupak usklađivanja digitalnih frekvencija za 120 država, u okviru čega će biti obuhvaćen i naš region, a postavlja se pitanje da li će do tada naše medijsko nebo biti dovedeno „u red“.
– Biće u onom smislu i u onoj meri u kojoj je to u našoj nadležnosti. Za ostalo se možete obratiti Republičkoj agenciji za telekomunikacije – kaže Cekić.
V. Kostadinov
