ENTime je domaće pravosuđe Željka Bodrožića, glavnog i odgovornog urednika dnevnika Kikindske, definitivno proglasilo krivim i konstatovalo da je tekstom objavljenim u tom listu pod naslovom „Rođeni za reforme“ uvredio bivšeg direktora IGM Toza Marković Dmitra Šegrta. Zamenik tužioca podneo je zahtev na osnovu Gledišta Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava koje je bez presedana na teritoriji bivše Jugoslavije, a koje se temelji na osnovnom ljudskom pravu na izražavanje i kritiku.
U izreci prvostepene presude, obrazlaže Vrhovni sud, „detaljno se navode i opisuju radnje izvršenja krivičnog dela uvrede“, a iznete reči „štetile su ugledu i časti privatnog tužioca“. Ovaj sud konstatuje da je detaljno obrazložena „namera omalovažavanja kod okrivljenog“.
Sporni tekst objavljen u Kikindskim je analiza političke karijere Dmitra Šegrta, jednog od najviđenijih socijalista, koga je Slobodan Milošević titulisao s „moj drug Dmitar“, potom, posle petog oktobra, člana Demokratskog centra, smenjenog i otpuštenog direktora IGM Toza Marković u Kikindi. Bodrožić, koji je pripisao Šegrtu da je zloupotrebio službeni položaj, kažnjen je s deset hiljada dinara; platio je 2002. ukupno 42 hiljade. Komitet UN za ljudska prava zaključio je u predmetu Šegrt protiv Bodrožića da je „u konkretnom slučaju došlo do povrede člana 19, stav 2 Pakta u odnosu na podnosioca predstavke Željka Bodrožića“.
– Stoga je državnoj zajednici Srbija i Crna Gora naloženo da, u skladu s članom 2 stav 3(a) Pakta, podnosiocu predstavke pruži efikasni pravni lek, uključujući ukidanje presude, nadoknadu novčane kazne koja mu je izrečena i koju je on platio, kao i nadoknadu plaćenih sudskih troškova i kompenzaciju za kršenje prava iz Pakta – kaže se u aktu Komiteta UN.
Pozivajući se na međunarodne dokumente zamenik tužioca Jovan Krstić izneo je u zahtevu za zaštitu zakonitosti povodom presude Okružnog suda u Zrenjaninu da je Bodrožić iskoristio svoje pravo na javnu debatu i da svojim kritičkim napisom nije uvredio, već javno kritikovao tužioca Šegrta.
– Sud je izvrgao ruglu gledište međunarodnog organa koje je detaljno obrazloženo pozivanjem na međunarodne dokumente koje smo kao potpisnici obavezni da primenjujemo. Ta bahata petorka donela je presudu koju bi mogao da napiše i daktilograf, presudu u kojoj se nipodaštava sve osim birokratskog, pilićarskog suda. Ovo što se dogodilo u slučaju Željka Bodrožića, prvo ovakvo gledište UN u slučajevima na prostoru bivše SFRJ, znači da država ne želi da implementira međunarodne dokumente u svoj pravni sistem; odluka Vrhovnog suda mogla bi da bude opasan presedan – rekla je za Danas Biljana Kovačević Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava.
B. Tončić
