ENInicijativu za pokretanje postupka privatizacije pokrenulo je bivše rukovodstvo RTK, koje je na čelu tog medija bilo u vreme vladavine DOS.
Davanje saglasnosti Vlade za pokretanje privatizacije RTK podiglo je veliku prašinu kako u kragujevačkoj gradskoj Skupštini, koja je osnivač i glavni finansijer Radio televizije Kragujevac, tako i u toj medijskoj kući. Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i njegovi saradnici oštro su se, naime, usprotivili odluci Vlade o pokretanju privatizacije RTK, a takav njihov stav podržali su i sindikati i većina zaposlenih u toj medijskoj kući.
I gradonačelnik i zaposleni u RTK i deo ovdašnje javnosti, minulih nekoliko nedelja su i pismeno i usmeno upozorili Vladu Srbije da je RTK opterećena sudskim postupcima vezanim za sporan ugovor te kuće sa kablovskom distributivnom mrežom SBB i sumnjivim poslovnim i finansijskim transakcijama bivšeg menadžmenta firme, da je RTK „dužna i ružna“, te da kao takva još uvek nije spremna za postupak privatizacije. Otuda je ovdašnja gradska uprava od nadležnih, pre svega od premijera Vojislava Koštunice, zatražila da se saglasnost Vlade za pokretanje privatizacije RTK stavi ad akta do daljeg, odnosno dok se ne stvore uslovi za korektnu i transparentnu privatizaciju RTK.
Gradska uprava, zaposleni u RTK i deo šumadijske javnosti upozoravali su Vladu i da je nelogično da RTK uđe u proces privatizacije i pre odluke Radiodifuznog saveta o dodeli frekvencije. Ambicija kragujevačkih čelnika, a i same RTK, je da ta medijska kuća dobije regionalnu frekvenciju, kakvu, s obzirom na status i značaj Kragujevca, ali i veličinu i uticaj tog medija, i zaslužuje. Ovde se, u vezi sa ovim, reklo bi se ne bez osnova, smatra da bi RTK tek sa dobijenom regionalnom frekvencijom, raščišćenim odnosima unutar kuće i rešenim sudskim sporovima, bila privatizovana na korektan i transparentan način, što će reći da bi bila prodata po odgovarajućoj ceni i kupcu namernom da nastavi sa proizvodnjom radio i televizijskog programa.
Naravno da deo ovdašnje javnosti misli drugačije, odnosno da smatra da gradska uprava želi da RTK pošto-poto i dalje zadrži pod svojom kontrolom, makar do sledećih lokalnih izbora, a zarad zadržavanja uticaja na tu medijsku kuću i javno mnjenje. U gradskoj upravi demantuju ocene ove vrste, navodeći da bi se rado i sami oslobodili balasta koji se zove finansiranje RTK, za koju se, inače, godišnje iz kragujevačke kase izdvaja oko 500.000 evra. Ističu, međutim, da su grad i žitelji Kragujevca u minulim godinama u rad RTK uložili veliki novac, podsećaju da su Kragujevčani početkom 1997. godine (kad su socijalisti hteli da RTK pripoje RTS), u žestokim obračunima sa policijom odbranili svoju TV, te da ne žele da ta medijska kuća sada bude prodata za bagatelu, i to biznismenima ili „biznismenima“ koji su se već javili kao potencijalni kupci, a koji sa medijima dosad nisu imali nikakve veze.
Upozorenja gradske uprave i sindikata RTK Vladi Srbije dosad nisu dala očekivane rezultate. Naprotiv, ministar privrede u Vladi Srbije Predrag Bubalo nedavno je ovdašnjoj gradskoj upravi poslao dopis kojim se potvrđuje odluka Vlade o pokretanju postupka privatizacije RTK, ali se pri tom i napominje da „odluka Vlade ne znači samu privatizaciju“, da „problemi na koje ukazuje gradska uprava mogu da budu rešeni nakon izbora savetnika za privatizaciju“.
– Ministarstvo privrede je svesno postojanja štetnih ugovora i nerazjašnjenih odnosa u koje je RTK u ranijem periodu uvučena. Razumemo da Ministarstvo sa nama deli stav da bez razjašnjenja tih neraščišćenih odnosa ne može biti korektne i uspešne privatizacije RTK. Otuda privatizacija RTK, protiv koje mi nemamo ništa, ipak neće biti obavljena na prečac – kaže za Danas zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić, napominjući da je nezahvalno predvideti rok u kojem će ta medijska kuća biti privatizovana. Tim pre što se, smatra on, preko RTK prelamaju mnogi interesi koji će presudno uticati na njenu privatizaciju.
Zoran Radovanović
