ENBeograd – Firma Veko inženjering ni posle sedam godina nije dostavila hipoteku na nepokretnosti koja je bila osnova za kredit kod Komercijalne banke, iako je to bila obaveza još prilikom odobravanja pozajmice, saznaje Danas. Podsetimo da je tužilaštvo ranije saopštilo da kredit nikada nije vraćen Komercijalnoj banci.
Inače, dugoročni kredit je odobren još oktobra 2002. zbog kupovine nepokretnosti u Ulici Višnjička 106a. Novac od kredita je sukcesivno prebacivan na račun firme Ronaco. Iako je ranije kao razlog za kredit navedena kupovina nepokretnosti, u dopisima Veko inženjeringa upućenom direktoru firme Ronaco – Radisavu Rodiću, u koji je Danas imao uvid, piše da će se tim novcem ispuniti obaveze preduzeća Veko prema firmi Ronaco, koje su proizišle na ime zakupnine, već ranije pomenutog objekta u Višnjičkoj ulici.
Podsetimo da je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu krajem prošle nedelje podnelo Okružnom sudu u Beogradu zahtev za sprovođenje istrage protiv Radisava Rodića, direktora firme Ronako doo, Vekomira Joksimovića, direktora i ovlašćenog lica za zastupanje firme Veko inženjering, kao i protiv Snežane Jerinić, pomoćnika direktora Komercijalne banke AD Beograd, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja, odnosno da su iskoristili svoje položaje kako bi pribavili imovinsku korist za preduzeće Ronaco doo.
Njima se na teret stavlja, kako je saopštilo Tužilaštvo, da su lažnom dokumentacijom podigli kredit od Komercijalne banke u iznosu od oko 22,866 miliona dinara. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je upotrebom lažne dokumentacije podignut kredit koji kasnije nije vraćen banci i za koji je banka oštećena.
U zahtevu za sprovođenje istrage, a u čiji sadržaj je Danas imao uvid, navodi se da je Rodić po prethodno postignutom dogovoru sa Joksimovićem dobio potrebnu i zahtevanu dokumentaciju za dobijanje dugoročnog kredita, a zatim po dogovoru s Jerinićevom obezbedio odobravanje dugoročnog kredita preduzeću Veko inženjering.
Kao razlog za dobijanje dugoročnog kredita navedena je, kako se ističe u zahtevu, „navodna prodaja nepokretnosti u Beogradu u Ulici Višnjička 106 a, katastarska parcela 291-2“.
U zahtevu se dodaje da je u Komercijalnoj banci, u Jerinićevoj kancelariji 22. oktobra 2002. Joksimović potpisao Ugovor o dugoročnom kreditu sa Komercijalnom bankom AD Beograd, da bi zatim sve troje osumnjičenih, u ime svojih preduzeća i ustanova, potpisali Ugovor o kompenzaciji i dva ugovora o međusobnom prebijanju obaveza o prenosu novčanih sredstava. Jerinićeva je potom, piše u zahtevu tužilaštva, dala nalog stručnom saradniku Komercijalne banke za prenos sredstava, na osnovu kojeg je 22. oktobra 2002. izvršen prenos sredstva na račun firme Ranaco, najpre u iznosu od 13,875 miliona dinara, a kasnije su uplaćeni i iznosi od 7,034 miliona dinara i 1,95 miliona dinara.
Iako je urađen prenos novca, navodi se u zahtevu, Veko inženjering nije dostavio hipoteku banci, na šta su bili obavezni po klauzuli ugovora o dugoročnom kreditu, odnosno nisu dostavili hipoteku pre korišćenja kredita. Do danas Komercijalna banka nije uspostavila hipoteku na kupoprodajnu nepokretnost.
Iako je kao razlog za kredit navedena kupovina nepokretnosti, iz poziva firme Veko inženjering na saradnju, koja je upućena Rodiću, navodi se da su obaveze prema firmi Ronaco, proizišle na ime zakupnine, već ranije pomenutog objekta u Višnjičkoj ulici biti ispunjenje novcem od kredita.
U pozivu na saradnju, koji je potpisao Joksimović, navodi se da firma Veko inženjering priznaje potraživanja firme Ronaco u iznosu od 20,16 miliona dinara, kao i iznos od 4,32 miliona na osnovu Ronaco obračuna po knjiškim zaduženjima br. 01-RR od 2. juna 2003. i 02-RR od 2. juna 2002. Dodaje se da Veko pristaje da ta potraživanja Ronaco kompenzuje uplatama Komercijalne banke, po Ugovoru o kreditu iz 2002.
U odgovoru firme Ronaco na taj dopis ističe se da je firma Ronaco saglasna da se izvrši kompenzacija njihovih potraživanja sa uplatom Komercijalne banke po Ugovoru o kreditu. U dopisu se dodaje i da su saglasni da kada Veko inženjering naplati potraživanja dužnika, može isplatiti cenu za tu nekretninu po Ugovoru o kupoprodaji, ali se i napominje da ukoliko se ne uplati kupoprodajna cena u roku od godinu dana, da će se taj ugovor o kupoprodaji automatski smatrati raskinutim, a da će primljeni novac od Komercijalne banke biti proknjižen kao plaćanje dospelih obaveza Veko inženjeringa.
I. Pejčić
