ENUkoliko u najrednih desetak dana Narodna skupština Srbije ne promeni deo Zakona o javnom informisanju moglo bi se desiti da lokalni mediji čiji je osnivač država, odnosno koji se fiiansiraju iz javnih prihoda prestanu sa radom. Naime, po sada važećem zakonu, 23. aprila ističe dvogodišnji rok do kada je trebalo privatizovati javna glasila čiji su osnivači republika, lokalna samouprava, ustanova, odnosno preduzeće sa pretežno državnom svojinom. U protivnom, ta glasila prestaju s radom.
Pre gotovo dva meseca, tačnije sredinom februara, republička vlada je predložila u osnovi dve šggervencije u postojećem Zakonu o javnom informisanju i prosledila ih parlamentu. Najavljenim promenama je predviđeno da se rok za privatizaciju štampanih lokalnih medija produži za godinu dana, tačnije do sredine aprila 2006. godine, kao i da bude uvedeno evidentiranje javnih glasila. Važeći zakon je, za razliku od ranije prakse, ukinuo registar javnih glasila a nije predvideo neki drugi način evidentiranja, pa se pokazalo da se sada ni kod jednog državnog organa zapravo ne vode podaci o medijima u Srbiji, njihovom broju ili vlasnicima. Obe najavljene promene naišle su uglavnom na podršku zainteresovanih.
Novinarska udruženja smatraju da bi dodatna godina omogućila kvalitetniju privatizaciju po jasnim i vidljivim pravilima, a za to vreme bi zaposleni u lokalnim medijima mogli da se temeljnije upoznaju sa svojim pravima u procesu privatizacije. Evidentiranje medija, s druge strane – po oceni poznavalaca – ako ništa drugo bar bi odagnalo nedoumice ko su
zapravo vlasnici pojedinih glasila, jer je kod nas, za razliku od sveta, to je u nekim slučajevima nepoznanica. Sindikat novinara Srbije je povodom ovih predloga sugerisao da evidentiranje glasila bude obavezno, a ne stvar dobre volje osnivača, jer bi tek u tom slučaju moglo da se zna ko zapravo šta poseduje u medijskoj sferi.
Iako je bilo sugestija da se promene i neki drugi delovi Zakona o javnom informisanju do sada nisu usvojene ni pomenute dve intervencije.
