ENZa ovu kolumnu Šešelj u stvari nije važan, odnosno važan je samo utoliko što je jak povod da se otvori debata o svrsi televizijskih prenosa haškog suđenja. Znamo šta je B92 hteo: otvoren pristup i „vaše pravo da znate sve“. Verovatno, i malo više gledalaca, i politički prestiž. Uzoriti i realni principi, koji su i pristajali baš toj mladoj stanici, koja je nosila zasluženi antimiloševićevski amblem. Zamislite farsu da je nekim slučajem RTS ušao u ceo poduhvat! Postojao je još jedan bitan cilj, o kojem su, specijalno, voleli da pričaju zapadni ljudi: suočavanje sa zločinom. Računalo se da će se Srbi trezniti od prošlih ratova tim više što više budu gledali i slušali svoje ratne vođe, sada optužene za teška zlodela.
Računalo se, dakle, na katarzu. Izgleda, međutim, da je teza o njoj bila isuviše apstraktna, i pomalo površna, jer je sve ispalo naopako, i jer se desilo najgore što je moglo da se desi: nije se desilo ništa. Ni suočavanje, ni katarza. Nije B92 u tome imao direktne krivice, ali, kako god okrenuli, poluzaboravljeni Milošević vratio se u srpske domove, produžavajući svoj politički vek. On je znao da je baš to u pitanju, očigledno više vodeći računa o političkoj promociji nego o odbrani od optužbe. I kako stvari sada stoje, ispostavlja se da prenosi više služe onima koje bi trebalo da ocrne nego srpskoj javnosti. Onaj ko je imao živaca da protekle nedelje gleda Šešelja iz Haga neće se dvoumiti da se saglasi sa malopređašnjim zaključkom. Šešelj je na scenu izleteo našpanovan, kao što trkaća grla iz boksova izleću u trku, i ne staje.Zna on da se takve prilike ređe dobijaju nego što se propuštaju. Njegovi radikali su ovde samostalno, baš u ovaj čas kad njihov pritvoreni lider izlazi na scenu, proglasili da otvaraju kampanju za izbore. U priči o izborima pridružuje im se s vremena na vreme još samo Vlada Goati, ali sigurno iz sasvim drugih razloga. Radikali misle o sebi, kao što je i Šešelja u krajnjem slučaju baš briga za Miloševića. Haški prenos postaje glavni sadržaj njihove ovdašnje kampanje. I neki Miloševićevi metuzalemi se izgleda organizuju. Ako ozbiljni ljudi njih doživljavaju kao mapetovce, šešeljevce ne.
Oni su bauk za Srbiju. Tu i tamo zbunjeno ponašanje sudija u Tribunalu kad su se suočili sa ovim nezdravim čovekom pojačalo je strahove od nečijeg mogućeg podlog nauma da Šešelja vrate u naše tesno dvorište, da nam tek onda zagorčava život, do kraja. To postaje problem koji ovde ne donosi suđenje samo, nego upravo prenosi suđenja.
Oni koji su ispoljavali skepsu čim je ovaj projekat započet, sad sigurno veruju da je došlo njihovih pet minuta. Reč je, pre svega, o jednom krilu beogradskog nevladinog sektora koji je najpre gunđao u kuloarima, pa kad mu je to dosadilo prešao je u ozbiljniju ofanzivu. Biserko protiv Verana kod Polta, to je bilo nešto više od obične gradske intrige. I baš zato što u takvim situacijama nije jednostavno razlučiti šta je kritika a šta ogovaranje, najtačnije bi bilo zaključiti da je, verovatno, bilo i jednog i drugog. No bez obzira šta – tek ugrožena je bila podrška prenosima, jer zapadnjacima treba i mnogo manje od primedbe poput ove – da podrškom prenosima finansiraju Miloševića – e da bi se popišmanili.
Pošto prenosi i dalje idu, očigledno je da operacija osujećivanja Verana Matića nije uspela, i da B92 stoji na stanovištu da su njihova polazna načela ispravna. Nećemo da im kvarimo zadovoljstvo. Ali, to ne znači da pitanje i dalje nije otvoreno. Sve bi bilo prihvatljivije kad bi ovi kojih se to tiče – dakle, optuženici i njihove stranke – iznajmljivali prenose kao komercijalne programe, ili kad bi to emitovali na svojim stanicama.
U ovom listu je već bilo reči o tome da se ne može izbeći suodgovornost za prenos ideja koje dva čoveka koja sebe časte sa serdare i vojvodo lansiraju iz haške sudnice. Naravno da znamo da je ovo klizav teren, jer se odmah postavlja pitanje cenzure, autocenzure, zabrane i neslobode. Ali, Šešeljevi ispadi su granične situacije, ekstremizam koji je težak argument u svačijoj odgovornoj ruci. Bler je zapretio muslimanskim propovednicima da će biti suočeni sa ekstradicijom ako budu uhvaćeni da huškaju na netoleranciju. Podvlačimo da se to govori u Engleskoj, zaista kolevci demokratije.
Njujork tajms, uzor novinarske odgovornosti, ističe da ima misiju stvaranja boljeg društva, te da se samo u smislu tog koncepta fokusira na teme i događaje. Ako stvari ovde uzmemo sa njihove lošije strane, onda je ovo, naravno, oživljavanje tvrdog komunizma. Ali, ako ih tumačimo kako treba, onda zabune ne bi trebalo biti. Jer, slobodarska i demokratska namera Verana Matića, kad se odlučio za direktne prenose, ne daje onaj efekat koji je bio planiran. Život je ponudio drugačije ishode. Veranovi stari progonitelji, Milošević i Šešelj, još jednom mu rade o glavi, i to o njegovom trošku.
