Према томе, са пуним легитимитетом највећег представника акционара који ни на који начин нису повезани са државом, указујемо да су брзе, корените и свеобухватне промене и у кући „Политика АД” и у ПНМ од највећег значаја за почетак оздрављења „Политике” – и као предузећа и као најстарије издавачке куће на Балкану.
Као власници са пуним правом указујемо Милану Мишићу као главном и одговорном уреднику листа „Политика” да смо ми, мали акционари, незадовољни његовим радом (и не само његовим), и да ћемо свакако тражити његову смену. Сваки покушај да се смена Милана Мишића прикаже као напад на независност медија је пуки покушај да се задрже личне позиције и позиције закулисних утицаја на уређивачку политику које немају никакве везе са власничким правима.
У свом јучерашњем коментару Мишић констатује да је „Политика АД” данас „предузеће које се бави штампарским услугама и одржавањем некретнина”. Морамо се делимично сложити са њим, али управо је о томе и реч: да се „Политици АД” врати углед и значај који је до потписивања уговора са ВАЦ-ом, и до доласка Мишића на место главног уредника листа који је „Политика АД” издавала 104 године, имала.
Милан Мишић хвали државу што је показала интересовање за „Политику АД” у којој има већински део. Али, очигледно је да он од државе очекује заправо да „Политици АД” само опрости дугове, и да јој, као и осталим власницима, оспорава свако право да се интересује за резултате пословања, маскирајући то „независношћу уређивачке политике”. Њему или није јасно, или намерно превиђа, да управо уређивачка политика одређује пословне резултате, о чему говори и новоизабрани председник УО Емир Кустурица, наглашавајући улогу тржишта.
Бројке говоре: са 130.000 примерака штампаних радним даном у периоду после 5. октобра 2000, тираж „Политике” је данас пао на 80.000 – чак 20.000 испод границе рентабилности. Мотиви за промене свих нас власника једино су у заустављању даље производње губитака и урушавања фирме.
А то што се немачки партнер у ПНМ, бар колико је јавности познато, залаже да на челним местима остану људи који производе губитке, дакле исти они најдиректније одговорни за лоше пословне резултате, разлог је више да се замислимо какви су му то интереси важнији од економских.
Бранко Павловић
за Инфо-центар Удружења
акционара „Политика АД”