ENIako su istakle da u Kruševcu ima više glavnih i odgovornih urednica i direktorki medija, učesnice skupa primećuju da su moć ovih žena i njihov uticaj na uređivačku politiku ipak ograničeni – kao i u drugim sredinama, medijima suštinski upravljaju muškarci.
Žene iz kruševačkih medija ističu takođe da je njihov položaj ugrožen između ostalog i medijskom politikom u Srbiji, odnosno činjenicom da medije kupuju lokalni moćnici ili biznismeni «kojima se čini da je bolje imati neki medij, nego samostalnu trgovačku radnju».
Pored zakonodavaca i kreatora medijske politike, one imaju primedbe i na rad novinarskih udruženja, odnosno neselektivan metod prijema novih članova: «Nema nikakvih kriterijuma. Svako ko prođe pored UNS-a ili NUNS-a može da se učlani i da se smatra novinarom ili novinarkom. Kriterijumi moraju biti pooštreni. Članstvo u novinarskom udruženju trebalo bi nešto da znači», kaže jedna kruševačka novinarka.
Učesnice ovog skupa smatraju da je prilikom zapošljavanja primetna rodna diskriminacija – neki poslodavci raspisuju oglase u kojima se ističe da traže žensku osobu staru od 25 do 30 godina. Iako je bilo komentara da poslodavci na taj način, zapošljavajući mlađe žene, pokušavaju da svoje zaposlene «formiraju i vežu za redakciju», većina učesnica smatra da je u pitanju tradicionalistički manir u kojem se podrazumeva da mlađa i atraktivnija žena privlači publiku.
U svakodnevnom životu, žene iz kruševačkih medija najviše problema imaju s brigom o deci. Neke učesnice redovno «vuku decu na posao», pa se dešava da njihovi osnovnoškolci u svojim domaćim zadacima koriste tipično novinarske izraze (npr. frazu «zaključio je…»), ali i da snimanje intervjua bude prekinuto zato što u studio ulazi trogodišnjak i moli mamu da ga odvede u toalet. Zbog svega toga, podržana je inicijativa s prethodnih sastanaka da se od nadležnih zatraži da u svakom gradu bude bar jedan (državni) vrtić koji bi radio tokom celog dana. Tokom sastanka, takođe je podržana inicijativa o uvođenju besplatnih ginekoloških, endokrinoloških i onkoloških pregleda za žene u medijima.
Pošto kažu da žive pretežno od «tezgi», žene iz kruševačkih medija predložile su da novinarska udruženja formiraju fondove za žene koje zbog trudničkog odsustva ostaju bez glavnih prihoda.
