EN
Mašojević je govoreći o medijskoj sceni Srbije objasnio da su novinari počeli da se dele na to gde ko i za koga radi, a ne kako izveštavaju.
Ocenio je da se sve lakše „lupiti etiketu“novinarima ili da su „veliki ljubitelji Srbije i svega srpskog“ ili da su, u slučaju da rade za medije kao Nova S, „navodno sušta suprotnost tome“.
On ne vidi način da se to promeni, pošto novinari zameraju jedni drugima angažovanje u pojedinim medijima.
Treba da nas plaši što se ta podeljenost prebacuje i u svakodnevni život, na primer u gradski prevoz, upozorio je Mašojević.
On smatra da je u Srbiji „mnogo televizija“ i voleo bi da neki stručnjak iz inostranstva proceni koliko je zaista potrebno televizija da bi zadovoljile potrebe građana, ali i ekononsko tržište.
Mladi ljudi sve više televizijske sadržaje konzumiraju posredstvom internet platformi i društvenih mreža, primetio je Mašojević, kome se čini da je po pitanju televizije „svega previše“.
Kako je podsetio, u Hrvatskoj postoji samo jedan jutarnji program na televiziji, dok ih je u Srbiji osam.
Ako u proseku ti programi imaju petoro gostiju, to znači da se u Srbiji svakog dana 40 različitih ljudi razvozi po televizijama, ilustrovao je Mašojević i ocenio da se među njima izdvajaju dve ili tri koje ljudi gledaju i komentarišu.
Govoreći o izveštavanju i informativnom programu javnog servisa, on je protumačio da je Radiotelevizija Srbije (RTS) „ostala“ u 2005. ili 2006. godini.
Prema mišljenju Mašojevića, građani su razočarani i konstantno žive u strahu, a nedavno su mogli da čuju i da ćemo preživeti ovu zimu, „a sledeće ko živ – ko mrtav“.
Govoreći o odnosu političara prema novinarima, on je pomenuo pretnje terorističkim napadom upućene dnevnom listu Danas i predočio da se novinari, kao i devesedetih, ponovo etiketiraju kao „domaći izdajnici“ i „strani plaćenici“.
Takve etikete „deluju smešno“ kada ih poslanici Skupštine Srbije „stavljaju na čelo“ novinarima pojedinih medija, ali nisu smešne kada neki taksista u čije vozilo uđe takav novinar počne da ga ubeđuje da je zaista „domaći izdajnik i strani plaćenik“, zaključio je Mašojević.
