ENDva istraživačka tima, beogradski i prištinski, analizirali su oko dve hiljade novinskih tekstova objavljenih u 16 najčitanijih listova u Srbiji i na Kosovu. Istraživanje je obuhvatilo tekstove objavljene u deset dana pre i posle 10. decembra prošle godine, dana koji je predviđen kao krajnji rok za završetak pregovora Srba i Albanaca.
Timovi su analizirali kako je „druga strana“ predstavljena u medijima i u kojoj meri se događaji analitički obrađuju ili predstavljaju samo mobilizatorske poruke.
„Nema kritičkog pristupa, naš pregovarački tim je trebalo da bude predmet kritike, ali nije. Uglavnom su izveštavali o tome šta su zapadni lideri rekli, njihovim stavovima koji se slažu sa stavovima kosovskih političara, često nisu govorili o stavovima zapada koji nisu odgovarali njihovoj poziciji“, kaže Suzana Bitići, urednica ekonomije Koha Ditore.
Tanja Petrović sa Fakulteta političkih nauka kaže da glavni zaključci o srpskim štampanim medijima pokazuju da je izveštavanje u skladu sa institucionalnom politikom.
„Izveštavaju uglavnom u skladu sa onim sto je državna institucionalna politika, izveštavaju o onome što je državno definisana politika prema Kosovu. Dakle, institucionalni akteri, koji inače imaju veći pristup medijima, glavni su u definisanju tema, glavni su u definisanju pristupa“, kaže ona.
Jelena Bjelica, glavna i odgovorna urednica Građanskog glasnika, iznosi zanimljivo poređenje.
„Ako pričamo o medijima koji treba da budu psi čuvari, onda mi više ne pričamo o psima čuvarima, nego pričamo o pripitomljenim psima koji su spustili uši i samo čekaju da ih neko pomazi po glavi“, rekla je ona.
Suzana Bitići ukazuje na moguće razloge nedostatka kritičkog pristupa u većini novina.
„To je možda zbog činjenice zato što su samo reprodukovali saopštenja političkih lidera, kao i zbog toga što su vlasnici nekih novina povezani sa politikom, pa nisu želeli da kritikuju svoje, pretpostavljam“, smatra ona.
Izveštavanje o stavovima suprotne strane
Pojavljivanje suprotne strane u srpskim, odnosno kosovskim medijima je zanemarljivo, a njihovo prisustvo u negativnom kontekstu odnosi se pre svega na nastup pregovaračkog tima.
„Drugi zaključak je taj da se Albanci sa Kosova uopšte ne doživljavaju kao pregovaračka strana, zapravo oni se u našim štampanim medijima uopšte i ne vide. Kao druga strana u pregovorima doživljavaju se velike strane sile, Amerika i Rusija, i naročito Evropska unija“, kaže Tanja Petrović.
Suzana Bitići kaže da u kosovskim medijima nije bilo govora mržnje.
„Način na koji su pričali o srpskoj manjini na Kosovu, bio je veoma pažljiv, nakon marta 2004. to se promenilo. Politički lideri žele da dobiju podršku zapada i međunarodne zajednice, tako da se zaista trude da bar verbalno uključe manjine“, kazala je ona.
Da su i srpske novine imale sličan pristup u izveštavanju potvrđuje Tanja Petrović.
„Naši štampani mediji su izveštavali u jednom tonu koji je vrlo miran, dakle o izveštavanju koje je bilo tipično za devedesete i koje je bilo jako mobilizatorsko, o tome više ne možemo da govorimo“, rekla je ona.
„Neophodan veći angažman novinara“
Rezultati istraživanja, kako kažu sagovornice, dovode do zaključka da mediji, ukoliko žele da pruže kvalitetnu informaciju, moraju da promene način izveštavanja o Kosovu.
Tanja Petrović kaže da se od novinara očekuje veći angažman, da imaju aktivniju ulogu.
„Pošto je ovo jedno od najvažnijih pitanja za našu državu, oni ne treba da budu samo prenosnici onoga što izjave državni zvaničnici, od njih se očekuje veća inicijativa, veće angažovanje, da pokažu i kritički suprotne strane u pregovorima“, rekla je ona.
„Društvo je mnogo više segmentirano, ono ima mnogo više različitih glasova, ako smo mi glavni mehanizam demokratije onda da vidimo kako taj mehanizam funkcioniše ili ne funkcioniše, opet se vraćamo na isto gde smo bili u vreme Miloševića, mi nismo mehanizam, mi smo zakržljali mehanizam, mi se ne pokrećemo“, kaže Jelena Bjelica.
Analizom je obuhvaćeno oko 1.500 tekstova beogradske i oko 500 tekstova prištinske štampe. Istraživanje su zajedno sproveli „Kosovski institut za novinarstvo i komunikaciju“ i „Nezavisno udruženje novinara Srbije“.
