Kupovina socijalnog mira
Zar proizvodnja nije uslov postojanja, opstanka i boljitak svake države te i Srbije? Kako se troše pare od prodatih firmi? Da, kupovinom socijalnog mira, zarad opstanka na vlasti onih koji su zajašili? Nije li nužno da se gotovo svaki dinar od prodatih firmi uloži u pokretanje i razvoj proizvodnje? Pitanje poštenja je takođe odlučujuća tema. Kako se boriti protiv nepoštenja i kriminala? Veoma jednostavno, ukoliko se hoće i može, a mora se. Naime, svako ko ima imovinu vredniju od npr. pet miliona evra da napismeno obrazloži kako je stekao tu imovinu. Svima onima koji ne budu valjano obrazložili, pa dokazali, oduzeti imovinu, te prodati i novac usmeriti isključivo proizvodnji. Priče o infrastrukturi su za neka druga vremena. Dobro je da ima puteva do budućih fabrika, ali njihovim uspešnim poslovanjem bi se obezbedila i za infrastukturu, kao i za sve drugo. Dakle, imperativ je proizvodnja. Nemoguće je osporiti pamet, proizvodnju i poštenje kao nužnosti opstanka.
Preispitivanje stečenog
U situaciji u kojoj se Srbija nalazila, nužno je preispitivanje svega najbitnijeg za poslednje dve decenije. Za poslednjih dvadeset godina, raspala se Jugoslavija, ali i Srbija i Crna Gora, dok su Srbi urnisani. Zašto, koji su uzroci svemu tome, ko su najveći krivci, valjalo bi utvrditi? Neminovno. Nije velika mudrost reći da su srpske vođe kumovale srpskoj propasti. Narod je tu da sluša vođe i da ih sledi, a vođe su tu da narod vode pravim putem, te ako to ne čine i učine, onda bi taj isti narod takve vođe morao da odvede u zatvor. Greh je njihov to što nisu znali i mogli da predvode narod u boljitak.
Greške moraju da se plate
Nužno bi bilo da bar Glas javnosti pokrene narod tako što će svako od čitaoca da pridobije, za pokret spasa Srbije, po jednog poznanika, iz svoje sredine, a taj bi pridobio novog i tako bi se mreža vrlo brzo razvila do milionitog člana. Dakle, rešenje je u narodu, koji je izgubio vođe jer su se odvojile od njega, pa otišle u biznis i kriminal. Nužno je da svako od njih opravda svoje postupke, te ako to ne učini, da bude podvrgnut svakog odgovornosti, pa i konfiskaciji imovine, uz obavezu da vrati državi ono i onoliko koliko je primio od nje, po osnovu (ne)obavljanja svoje funkcije.
Glas javnosti bi mogao da objavi adrese sto najuticajnijih stranaka, vanstranačkih organizacija, istaknutih pojedinaca, medija i drugih da bi obespravljeni Srbi imali kome da se obrate za pomoć jer institucije ćute.
Ljubiša Mihajlović, advokat
EN
