EN
Digitalno doba donelo je hiperprodukciju medijskih sadržaja. Multipliciralo je i izvore informacija, pomerilo relevantnost, istinitost i odgovornost javno iznesenih istina dublje u internetsku šumu informacija, nego što je to ijedan od tradicionalnih medija učinio svojim izlaskom na tržište.
Radio je potisnuo štampu, televizija je preuzela primat nad radijom i ta tri tradicionalna medija decenijama su informisala globalnu publiku. Pojava internet portala, ali nemerljivo više društvenih mreža promenila je informativnu igru iz korena. Ne samo da je preuzeo najveći deo informativnog spektra, nego je nezaustavljivo rastućim brojem medijskih izvora doveo u pitanje samu prirodu informacije. Da li je informacija tačna, verodostojna, proverena, pravovremena? Znamo li da je pročitamo, objasnimo? Da je smestimo u društveno-istorijski kontekst? Je li njome na bilo koji tehnološki način manipulisano? Sve su to pitanja na koja je, u multiverzumu društvenih mreža, postalo veoma teško odgovoriti.
Od sticanja veštine da se pronađu odgovori na takva pitanja zavisi informisanost novih generacija.
Mladi u Srbiji danas se informišu uglavnom na društvenim mrežama, uključujući tu i aplikacije namenjene elektronskoj komunikaciji poput WhatsUpa, Vibera, Messengera. Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih za 2022. godinu pokazao je da postoji sve veća potreba da se istraži uticaj društvenih mreža na sve aspekte života i psihološki razvoj mladih u Srbiji. Takođe, ovaj dokument Krovne organizacije mladih Srbije poziva na unapređenje medijske pismenosti, posebno kada je reč o novim medijima, u skladu sa najvišim obrazovnim standardima.
Jedan od mogućih odgovora na ove potrebe potencijalno leži u izbornom školskom programu „Jezik, mediji i kultura“. Od 2018. godine ovaj predmet uveden je u programe pojedinih gimnazija, s namerom da osposobi učenike u sticanju veština medijske pismenosti, da im ponudi odgovore na izazove digitalnog doba i informisanja u uslovima preplavljenosti informacijama.
Ponuđeni moduli za prve razrede gimnazija su: Javni nastup, Kreatori i primaoci medijskih poruka i Vrednosti, a za druge razrede: Mediji i zabava ‒ popularne ekspresivne forme, Amaterska kultura i kreativni aktivizam i Identitet u digitalnom okruženju.
Ovaj se predmet, dakle ne bavi samo medijskom pismenošću niti nudi samo znanja i veštine iz ove oblasti, već pokušava da unapredi veštine komuniciranja i usvajanja kulturnih obrazaca i različitih identiteta u savremenom svetu.
U Vodiču za nastavnike o medijskoj pismenosti koji je izdala Novosadska novinarska škola, autorka Dušica Vasov predlaže nastavnu jedinicu u okviru zadatih nastavnih tema, koja je dobar primer kakve sadržaje ponuditi učenicima iz oblasti medijske pismenosti. Ona razrađuje temu slobode govora, kroz upotrebu, zloupotrebu i zakonsku regulativu. Ova tema obučila bi učenike da znaju šta je to sloboda govora, kako je tretiraju zakoni, kako da prepoznaju ugrožavanje slobode govora i kako da biraju sadržaje po kvalitetu i sopstvenim potrebama.
Iz ove ili ovako konstruisane lekcije medijska pismenost, kao nastavna jedinica, može se granski proširiti u zaokruženu celinu koja bi učenicima omogućila uvid u svet komuniciranja i informisanja za novo doba.
Uspešnost kvalitetno izvedene nastave medijske pismenosti zavisi od više tema ili pitanja na koja nastavnici i učenici, tokom procesa izučavanja ove oblasti, moraju dati odgovor.
Za početak nastavnik mora definisati medijsku pismenost ne samo kao obrazovnu celinu namenjenu gimnazijalcima, već set veština bez kojih se u digitalnom svetu ne mogu donositi relevatne, po društvo važne, odluke. Definicija medijske pismenosti, stoga, mora uključivati veštinu kritičkog mišljenja, sposobnost razlučivanja istinitosti i kvaliteta medijskih poruka. Može li učenik kvalitetno i tačno analizirati i tumačiti medijsku poruku? Može li prepoznati kontekst važan za njeno tumačenje? Ima li učenik sposobnost povezivanja kvalitetne informisanosti s jedne strane, moći analize informacije sa druge i donošenja kvalitetnih političkih odluka, poput izbora javnih deputata, sa treće strane? Kvalitetno izvedena nastava Medijske pismenosti, na kraju procesa, trebalo bi da nam da pozitivne odgovore na ove dileme.
Da bi učenik stekao sposobnost kritičke analize medijskog sadržaja, on mora kroz kurs dobiti adekvatan temelj znanja o samoj prirodi informacija koje dobija kroz medije. Šta je to vest i šta je čini verodostojnom, koja je razlika između novinarskog žanra poput članka i objave na društvenim mrežama, kolika je i zbog čega važna razlika između video snimka i zaokruženog medijskog video-paketa, ključna su pitanja za proces učenja u ovom slučaju. Sposobnost analize informacije zavisiće i od sticanja veštine da se razluči reklama od informacije, da se prepozna prikriveno oglašavanje, da se za svaku informaciju kritički osvrne na izvor, trenutak u kojem je nastala, kontekst iz kojeg je potekla.
Medijska sfera za gimnazijalce ne sme se temeljiti samo na informacijama i dezinformacijama. Kvalitetno izvedena nastava može im pružiti i nova saznanja o uticaju vlasništva nad medijima. Ako prepoznaju razliku između javnog servisa, društvenih i privatnih medija, ukoliko spoznaju njihovu prirodu, pravila po kojima funkcionišu i misiju koju moraju da ispune, učenici će i kroz tu prizmu biti osposobljeni da analiziraju informacije. Ključne reči u toj lekciji su: pristrasnost, agenda i javni/privatni interes.
Potraga za izvorom informacija i procena kanala koji informaciju prenosi nije dovoljna za analizu same informacije. Učenicima treba ponuditi alatke kojima mogu dekonstruisati verodostojnost izvora i njegovu pouzdanost. Šta to čini jednu informaciju pouzdanom? U kolikoj meri je to medij koji prenosi, autor koji je piše, dokaz na koji se poziva? Učenik posle završenog kursa mora biti sposoban da proveri informaciju. Ta veština uključuje osnove medijske forenzike, tehnike provere verodostojnosti teksta, fotografije, videa. Učenike treba upoznati sa tehnikama provere i samih činjenica, ukazati na pouzdane portale koje se bave proverom informacija.
Shvatanje prirode medijskog sadržaja umnogome zavisi i od razumevanja medijskih tehnika. Cilj kursa može biti uvid u procese nastanka sadržaja u zavisnosti od toga kakva se poruka želi poslati. U kojoj meri i kada je dozvoljena emotivna manipulacija u medijskoj poruci, kako se koriste različite tehnike snimanja zarad izazivanja određenih emotivnih reakcija. Učenici mogu uporediti informativni i senzacionalistički medijski paket na istu temu, analizirati i dekodirati jezik izgovorenog teksta, razlike u odabranim kadrovima, izbor sagovornika i proceniti kako jedan i drugi utiču na njihove stavove o događaju.
Ovde učenicima treba omogućiti da proizvedu sopstveni medijski sadržaj kojim bi oponirali primerima iz nastave. Produciranjem sopstvenog medijskog sadržaja učenici bi pokazali koliko su znanja i veština u medijskoj pismenosti usvojil. Takođe, stekli bi uvid u to kako izgleda potraga za informacijom, potraga za adekvatnim sagovornikom na zadatu temu i izbor načina na koji se tema prezentuje. Ovim veštinama produbilo bi se znanje o načinu nastajanja priče koja stiže do njih kao korisnika, ali i moć analize sadržaja.
Imajući u vidu da živimo u digitalnom dobu, a da nove generacije informacije uglavnom traže na internetu i na društvenim mrežama, veoma je važna i digitalna pismenost. Ovo je veština koju učenici već stiču kroz izučavanje Informatike kao školskog predmeta, ali program Jezik, mediji i kultura im može pružiti ključne lekcije iz oblasti bezbednosti na internetu, privatnosti na društveniom mrežama, borbi protiv nasilja, opasnosti od ostavljanja privatnih podataka. Ovaj deo trebalo bi takođe da učeniku pruži jasne alatke kojima može da razluči šta je to objava na mrežama, a šta profesionalno obrađena vest. Takođe, potrebno je analitički ući u subkulturne pojave na internetu kao što su mimovi (Meme). Ovde jeznačajno sticanje veštine da učenik nauči kako da od mima, koji je često i kritička ili humoristička reakcija na neku priču, stići do izvora te priče i steći kompletnu sliku o poruci koja se šalje.
Cilj ovako osmišljenog školskog predmeta trebalo bi da bude i buđenje znatiželje kod učenika o događajima od interesa za širu društvenu zajednicu. Istraživanje Reuters instituta za 2021. godinu pokazalo je da postoji porast procenta građana koji izbegavaju praćenje vesti. Taj trend je rastući u celom svetu, a kako je Digital news report 2021 pokazao, mlada publika čini veći deo tog trenda. U takvom okruženju ključno je ohrabrivati učenike da budu informisani o aktuelnim događajima i medijskim trendovima. Da uvide koliko je važno biti kvalitetno informisan i na koje to sve načine poboljšava njihov društveni angažman.
Aktivno učešće učenika u procesu obrazovanja u sferi medijske pismenosti može biti najvažniji deo nastave. Potrebno je ponuditi im kvalitetne projekte u kojima bi dobili priliku da istražuju, tumače i prikažu svoja saznanja. Tu bi takođe mogli da steknu vredan uvid u izazove timskog rada u kojem bi bili prinuđeni da saslušaju drugačija mišljenja i debatuju o njima, tražeći pozitivna rešenja.
U dva razreda gimnazije program Jezik, mediji i kultura pružio bi učenicima veštinu da za sebe uvedu red u haos medijskog i informativnog sveta u digitalno doba. Razdvajanje bitnog od nebitnog, fokusiranje na problem naspram skretanja pažnje, usvajanje medijske kulture i jezika važni su benefiti ovog predmeta.
Tu su i kritičko razmatranje uticaja medija na građanstvo, njegove negativne i pozitivne komponente, sposobnost racionalnog, na osnovu validnih podataka, izbora političkih predstavnika. Jedna od najvažnijih poruka ovog kursa svakako je odgovornost za javno izneseno mišljenje ili medijsku poruku. Shvatanje posledica koje objave na društvenim mrežama ostavljaju na recipijente, takođe spada u taj korpus novostečenih znanja.
Program Jezik, mediji i kultura dobro je polazište za ustanovljenje medijske pismenosti kao važne veštine. Možda bi trebalo razmisliti kako da ovakav program postane deo svih školskih kurikuluma, a ne samo gimnazijskih.
Petar Klaić
Tekst je nastao u okviru projekta „Unapređenje medijske i informacione pismenosti kroz dijalog sa javnim vlastima -2“ koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena“, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Projekat je dodatno podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
Stavovi izneti u tekstu ne izražavaju nužno stavove donatora.
