ENCilj skupa, kako je to u uvodnoj reči rekao Dejan Kožul, koordinator Sekcije samostalnih novinara NUNS, je da se na osnovu zajedničkih iskustava ponudi rešenje za problem samostalnih novinara koji su gurnuti na socijalne margine. Činjenica da u Srbiji ne postoji nikakva evidencija na osnovu koje bi se bar približno utvrdio broj samostalnih novinara, kako je to istakla predsednica NUNS Nadežda Gaće, dovoljna je ilustracija stanja u srpskim medijima.
– Položaj samostalnih novinara, kao uostalom i velikog broja novinara koji imaju stalni angažman, najblaže rečeno je tragičan. Novinari u Srbiji su prepušteni milosti i nemilosti poslodavaca. Za razliku od nekih zemalja u okruženju, kao što su Slovenija i Hrvatska, gde postoje registri samostalnih novinara, u Srbiji se čak ne zna ni broj ljudi kojima jedini izvor sredstava za život predstavlja bavljenje novinarstvom. Zbog svega toga pred nama je ozbiljno istraživanje s ciljem da se utvrde osnovne činjenice o broju frilensera – rekla je Nadežda Gaće.
Dvodnevnom skupu u Medija centru prisustvuje i Neli Katsama, član ekspertske grupe frilensera Evropske federacije novinara koja je u svom obraćanju učesnicima skupa istakla da je samoorganizovanje samostalnih novinara u sindikate jedan od osnovnih preduslova da se poslodavci primoraju na socijalni dijalog.
Sudeći na osnovu slovenačkih iskustava koja je prenela Neva Nahtigal iz Udruženja novinara Slovenije, početni korak predstavlja pritisak na državu kako bi se zakonskom regulativom definisao status frilensera, zbog čega su svojevremeno u Sloveniji bili primorani da pokrenu generalni štrajk kako bi poslodavce i vlast prisilili na dijalog.
Najčešće primedbe učesnika iz Srbije su da je u evropskim zemljama frilenser, pre svega, stvar ličnog izbora, a da su u Srbiji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini mnogi na to prisiljeni jer poslodavcima odgovara da imaju što više honoraraca koje neredovnim plaćanjem drže u zavisnom položaju.
A. A.
