ENPrvo je Kurir, kao što je to inače i radio razapinjao Dinkića gde je stigao i mogao, zatim se vlasništvom u medijima pozabavio B92, da bi svoju tačku pred ključanje priča dostigla predloženim izmenama.
Šta je zapravo predloženo? Kao rezultat emisija na B92 u kojima je akcenat bio na vlasništvu Kurira i Glasa javnosti, odlučeno je da: “Javno glasilo može osnovati domaće pravno lice (osnivač javnog glasila), s tim što štampano javno glasilo koje se distribuira na teritoriji cele Republike Srbije može osnovati akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću.”
Dalje se kaže: “Novčani deo osnovnog kapitala osnivača štampanog javnog glasila koje se distribuira na teritoriji cele Republike Srbije mora iznositi 50.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje jedno dnevno javno glasilo, 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti za osnivača koji izdaje više dnevnih javnih glasila”. U računaljki Raje Rodića to je ona šestocifrena brojka jer izdaje Kurir i Glas javnosti, a u spomenutim medijima su zaboravili da napomenu da je on krivac za još jedan medijski izbljuvak istina na nedeljnom nivou koji se zove Grom.
Osim toga zabranjeno je prenošenje prava glasila, a posebno je zabolela odredba da će kazne za kršenje pretpostavke nevinosti u medijima biti u visini dnevnog ili sedmodnevnog tiraža i prihoda od oglasa.
Dva novinarska udruženja različito su reagovala na predložene izmene. U NUNS-u ga uglavnom podržavaju, a u UNS-u ističu da predložene izmene podsećaju na zakon iz 1998. godine, u narodu poznati kao JUL-ov zakon. NUNS, nasuprot tome ističe da ne postoje nikakve dodirne tačke između ta dva zakona. U UNS-u opet smatraju da su kazne prevelika, da se jača uloga države, a u Nezavisnom UNS-u da kazne i treba da se pooštre itd.
Očigledno se nije shvatila suština problema koja je uvek ista, a to je da sam zakon, kakav god da je neće rešiti problem, jer ga stvaraju oni koji su zakon i predložili. Zanimljivo je pogledati kako su predstavnici političkih partija sa ove i one stane vlasti prokomentarisali predloženi zakon.
Vlasnik jedne egzotične televizije, predsednik nekadašnje Arkanove stranke, gradonačelnik grada žirafa i poslanik u Skupštini Srbije DM Palma smatra da je neprihvatljivo ograničavanje slobode medija i ograničavanje istraživačkog novinarstva.
“Političari i novinari nisu u identičnom položaju, jer se u sporu između te dve strane političari mogu pozvati na imunitet, za razliku od novinara”, rekao je ovaj pravdoljubivi ljubitelj dobre istraživačke priče koji smatra da je zakon suprotan evropskim standardima.
Protiv zakona su i stranački partneri DM Palme, PUPS i SPS. Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić je najavio da će ta poslanička grupa biti uzdržana kada se u parlamentu bude glasalo o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.
“Stav poslaničke grupe SPS-JS će korespondirati sa stavom ministara u vladi Srbije iz SPS, koji su iz principijelnih razloga po pitanju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju bili uzdržani”, izjavio je Ružić, a ministar na kojeg se nadovezao, koji je tih simpatičnih devedesetih godina vodio informativnu službu SPS-a i koji je danas ministar policije ali i potpredsednik Vlade Srbije, ime mu znate, je objasnio principijelne razloge:
“Mi ne želimo da nešto za šta smo bili optuživani u prošlosti pre 2002. godine, neko sada ponovo pripisuje SPS-u”.
Slično razmišljaju i naprednjaci predvođeni sa Aleksandrom Vučićem čuvenim pobornikom slobode medija, i u SPO-u se protive novopredloženim izmenama, ni radikali ne bi dali ruku za njih, posebno što sami ne participiraju u vlasti…
Dinkića, a ni njegovog ministra Bradića to nije omelo. “Novi zakon o informisanju treba da uvede evropske standarde tako što će svaki medij imati ogromnu slobodu u informisanju i ta sloboda će im biti zagarantovana, što je i sada slučaj”, izjavio je Mlađan Dinkić koji je dalje nastavio:
“Ako je izmišljen događaj, onda pravite nelojalnu konkurenciju onima koji žele da budu profesionalni i zato ovaj zakon treba da, kroz značajnije novčane kazne, uvede normalnost u medijski prostor Srbije i ništa više od toga”.
Vladajuća kasta u ovom slučaju računaće najverovatnije na poslanike LDP-a koji zbog odnosa Kurira, Pravde, Pressa…imaju razloga da podrže predložene izmene, a koalicija oko SPS-a će, prema njihovim najavama biti prisutna prilikom glasanja ne bi li obezbedili kvorum.
Po svemu sudeći klizavo medijsko polje neće biti ništa sigurnije od već postojećeg, a da bi se to desilo valjalo bi za početak biti izričit u primeni postojećih zakona, pa ako je to nedovoljno idemo dalje.
Ovoj državi i medijima je potrebna pre svega čvrsta ruka a onda se ovde ogleda samo u čvrstim političkim interesima.
D. Kožul
