ENMeđunarodni centar za novinare iz Vašingtona – ICFJ, uz logističku i finansijsku podršku Ambasade SAD u Beogradu, realizovao je od 8. do 18. juna ove godine program namenjen profesionalnom razvoju biznis sektora medija u Srbiji, u kome su učestvovali media menadžeri Danasa, Blica, RTV B92, Media Centra Niš i nedeljnika Vreme. Program je realizovan u okviru SEED programa pomoći Srbiji, uz pomoć američkog Stejt Departmenta. U sklopu tog programa organizovana je i poseta Newseumu, svetskom muzeju medija u Vašingtonu.
Za razliku od većine vašingtonskih muzeja, u kojima je ulaz besplatan, Newseum je specifičan i po tome što se ulaz naplaćuje, ali se za uzvrat pruža zaista mnogo toga, što može biti od koristi medijskim poslenicima, ali i javnosti u celini. Glavnim holom dominira veliki elektronski tiker sa najnovijim vestima, kao i veliki helikopter, kao simbol novog vremena u kome mediji idu ka vestima, umesto da čekaju na vesti. Poseban segment muzeja posvećen je Berlinskom zidu, tako da je iz Berlina u Vašington prenet deo zida, zajedno sa osmatračnicom u kojoj su sovjetski vojnici stražarili sa ciljem da spreče prelazak iz istočnog u zapadni deo Berlina.
Nezaobilazni sadržaj ovog muzeja je i 11. septembar, a posebni ekskluzivitet ovom muzeju daju dva veoma snažna i emotivna segmenta – prvi je iz Njujorka preneta antena sa jedne od srušenih kula bliznakinja, koja se nalazi ispred zida sa naslovnim stranama stotina svetskih novina u njihovima izdanjima od 12. septembra 2001. godine. Drugi segment je posvećen tragično nastradalom fotoreporteru, koji je poginuo 11. septembra 2001. godine, dok je snimao jednu od pogođenih kula bliznakinja, i u tom delu su takođe objavljene i fotografije koje su pronađene u njegovom fotoaparatu nakon njegove smrti u ruševinama Svetskog trgovinskog centra. Posebno emotivne i ponekad gotovo nepodnošljive, bile su slike nagrađene Pulicerovom nagradom, izložene u Newseumu, u kojima se jako realno moglo videti koliko je tragična istorija 20. i 21. veka, i koliko je svet u kome živimo ponekad neshvatljivo tragičan.
Newseum je svojevrsna istorijska medijska riznica, tako da je moguće videti naslovne stranice novina još iz devetnaestog veka, a media menadžerima iz Srbije posebno je bila zanimljiva naslovna strana časopisa „Boston Ameriken“ iz 1914. godine, u kojoj je objavljen napad Austrougrarske na Srbiju. Pored arhive štampanih medija, tu je i sveobuhvatna TV i radio arhiva najznačajnijih događaja iz 20. i 21. veka, kao i poseban segment u kome se najmlađim posetiocima, u posebnim studijima, omogućuje da budu voditelji TV programa, i iz prve ruke osete atmosferu ispred kamere. Takođe, poseban kuriozitet predstavlja najveći stakleni lift na svetu, koji ima kapacitet za čak pedeset ljudi, i koji dodatno doprinosi atraktivnosti samog Newseuma. Posebnu priču zaslužuje specijalni 4D bioskop, koji na poseban način pokazuje koliko brzo tehnologija napreduje, i koliko ta tehnologija može dovesti do toga da, na primer, za koju deceniju, i same novine postanu muzejski eksponat, a da ih zamene internet, mobilni uređaji, TV ili nešto drugo, što će biti deo tehnologije medijskog sveta u godinama koje dolaze. Za razliku od običnog 3D gledanja filmova sa naočarima, gde se efekti svode pre svega na prskanje krvi ili slične efekte, 4D prezentacija zaista predstavlja mnogo više od toga, ona na različite načine uključuje gledaoca u sam film. Tako, na primer, pored neverovatno realnog 3D doživljaja slike, koji stvara utisak da možete dodirnuti ljude koje gledate, možete osećati i miris, toplotu ili hladnoću, i slično, u zavisnosti od same scene.
Deo filma bio je i segment u kome je predstavljen slučaj mlade novinarke jednih američkih novina, koja je krajem 19. veka, kao lažni psihijatrijski pacijent ušla u gradsku psihijatrijsku bolnicu, ne bi li utvrdila istinu o strašnim uslovima u kojima se pacijenti nalaze. Njen ulazak u zgradu bolnice propraćen je mirisom vlage i memle, dok je nakon smeštanja u sobu, iz njenog ćebeta izašlo nekoliko pacova, koje su gledaoci mogli osetiti kako im „prolaze“ iza nogu dok sede na svojim sedištima.
U segmentu u kome se predstavlja radio izveštavanje iz Londona, tokom nacističkog bombardovanja 1940. godine, prilikom proletanja nemačkih aviona, može se osetiti i udar vazduha. Astronomska slika Sunca i oluja koje sa na toj zvezdi dešavaju, u ovoj 4D tehnologiji propraćena je i toplotom i jarom koja vam bije u lice. Šta ova tehnologija znači za budućnost samih medija, ostaje da se vidi, ali ono što svakako ostaje kao utisak, jeste da se svet u kome živimo jako brzo menja, i da će u svim segmentima, pa i u medijskoj sferi, ključ preživljavanja biti u spremnosti da se pojedinac ili organizacija, blagovremeno prilagodi tokovima vremena. A da ni ovo vreme, samo po sebi nije bez izazova i opasnosti, govori i poseban zid na kome se nalaze slike novinara iz celog sveta, koji su zbog svog izveštavanja ubijani širom sveta. Tako je Newseum, svetski muzej medija u Vašingtonu, sa svojih 500.000 kvadratnih metara površine, i svim svojim edukativnim, istorijskim i tragičnim sadržajima, postao mesto spajanja prošlosti i budućnosti svetskih medija, mesto koje zaista vredi posetiti.
Željko Pantić
