ENZahtevu SPS, čiji su se funkcioneri Ivica Dačić, Slavica Đukić-Dejanović i Dušan Bajatović založili za promenu Zakona o informisanju, pridružila se i stručna javnost, sa oba novinarska udruženja na čelu.
Doktor Miroljub Radojković, profesor komunikologije na Fakultetu političkih nauka, kaže da ograđivanje političkih činioca od izmena zakona koji su doneli pokazuje da je to učinjeno brzopleto i na način koji nije u duhu evropskih standarda.
– Time je pokvarena prva verzija zakona, koja je bila jako dobra. Nije bio problem u zakonu, već u pravosuđu koje treba da ga primenjuje – ističe Radojković. On dodaje da postoje dve mogućnosti – ili dopisivati Zakon amandmanima, ili sesti i temeljno napisati nov zakon.
– Prvobitni zakon je bio sasvim korektan i zato bi najbolje bilo novim izmenama ukinuti sporne odredbe. Ako izmene već postoje, bolje je da se ne primenjuju nego da se razilazimo sa Evropom i da se greške produbljavaju – upozorava profesor Radojković.
Ljiljana Smajlović, predsednik UNS, kaže da je prijatno iznenađena izjavama predstavnika stranaka u vlasti da zakon treba menjati.
– Na sastanku sa Oebsom u subotu, na kome su učestvovale i sudije, zaključeno je da se najnovije izmene Zakona o informisanju ne sprovode. Jasno je da o tome postoji politički dogovor. Ali, iako se ne primenjuje, zakon nanosi štetu svakog dana svog postojanja. Proizveo je autocenzuru i strah kod novinara. Ne morate da udarite batinom, dovoljno je da je držite u ruci i pretite njome – opominje Smajlovićeva. Ona potpunim licemerjem i cinizmom ocenjuje nameru vlasti da donosi zakon koji se ne sprovodi.
– Nisu oni glupi, znaju da tim zakonom nisu zabeležili poen u Briselu. Polako raste uverenje da zakon postaje teret za vlast koja pretenduje da se pokaže kao demokratska i proevropska. Uverena sam da će Ustavni sud srušiti te izmene, ali ne treba čekati tu odluku. Naša struka odmah treba da zajedno s pravnim ekspertima počne pripremu potpuno novog zakona, koji neće sadržati tako sporne odredbe – naglašava predsednica UNS.
Nadežda Gaće, predsednik NUNS, uverena je da je bolje iznova pisati zakon o informisanju i druge zakone povezane s njim nego ih „krpiti i prepravljati“.
– Imamo situaciju da je jedan zakon vezan za medijsku sferu u suprotnosti s drugim zakonima. Reč je o Zakonima o informisanju, o Republičkoj radiodifuznoj agenciji, o medijskoj koncentraciji, o glavnom gradu, o privatizaciji, o radu… Potrebna je izmena kompletne zakonske regulative. Zakon o informisanju je pred Ustavnim sudom i neke odredbe će verovatno pasti, ali USS nam je rekao da se ne bavi harmonizacijom zakona. Zato nam je potreban jedan krovni zakon o medijima – ističe Gaće. Ona je ubeđena da će pred USS pasti odredba o gašenju redakcije u slučaju da novina nije upisana u registar.
– Može da postoji novčana kazna, ali gašenje je preterano. Potrebna je izmena kompletne medijske regulative, za šta je već formirana radna grupa. Novi zakon o informisanju treba da bude moderniji i transparentniji – zaključuje Gaće.
N. Bulatović
