ENTelevizijski programi bi uskoro, poštujući novi Kodeks ponašanja emitera, mogli da ostanu bez filmova, sportskih prenosa, rijaliti emisija, pa i crtaća. A, ukoliko ne budu poštovali nova pravila, koje je nedavno objavila Republička radiodifuzna agencija (RRA), publika bi mogla sasvim da ostane bez pojedinih televizijskih kanala, jer RRA će za nepoštovanje Kodeksa oduzimati i dozvole za rad. Striktno se držeći ovog akta, na ekranima ne bi bilo ni Hičkoka, ni Tarkovskog, pa ni Ptice Trkačice zato što u crtaćima maltretira Kojota…
Osim nasilja, strogo je cenzurisana i golotinja, te će nago telo moći da se vidi tek posle 21 čas, a filmovi sa scenama vođenja ljubavi isključivo posle ponoći.
Esnafska udruženja i emiteri zabrane i preporuke iz Kodeksa zasada tumače na svoj način. Kažu, nemaju ništa protiv uvođenja reda, ali su izričito protiv svake cenzure. A, Kodeks je, smatraju, suviše rigidan da bi se striktno poštovao.
On dozvoljava prikazivanje golog tela, erotskih scena ili nasilja isključivo s jakim umetničkim ili edukativnim argumentima.
Međutim, ne kaže se ko će procenjivati ima li poljubac Andželine Džoli i Breda Pita, ili njihova pucnjava i gađanje noževima u „Gospodinu i gospođi Smit“, ili borba Rasela Kroua u areni, u filmu „Gladijator“ – umetničku ili zabavnu funkciju. Treba li da se emituje ili ne?
Preporuka će, kao javni servis, pre svih morati da se pridržava RTS. Prvi čovek te kuće Aleksandar Tijanić kaže da su počeli da analiziraju Kodeks, ali još ne znaju tačno kakve će biti njegove posledice. Rezultate će imati tek u septembru, sa novom sezonom i programskom šemom.
– Odredićemo se prema njima i, kao javni servis, naravno, poštovaćemo preporuke RRA – uverava Tijanić. – Neće postojati posebna služba ili osoba koja će brinuti o ovim preporukama, jer bi to stvorilo dualitet u uređivačkom poslu.
Tijanić kaže da ni njemu neke odredbe nisu sasvim jasne i da nije siguran treba li televizija strikno da ih se pridržava.
– Recimo, ko će da proceni šta sve spada u scene nasilja i kada su one opravdane? – pita se prvi čovek RTS. – Da li to znači da je psihičko nasilje dozvoljeno? Šta ako neko urokljivo gleda nekoga? Pa, i to je nasilje. Zato, ne možemo baš striktno da se pridržavamo svih preporuka. Jer, onda ne bi bilo nijednog američkog filma na programu pre ponoći. Pa, i 90 odsto crtanih filmova ima scene nasilja. Nećemo valjda i njih da zabranimo?! Šta ćemo sa takmičenjima u boksu, ultimejt fajtu? Hoće li i to biti cenzurisano? Šta kad prenosimo utakmicu, pa jedan igrač namerno udari drugog, ili se na tribinama potuku publika i policija? Treba li prekinuti prenos zbog scena nasilja? Ako ovakav kodeks znači ukidanje dosegnutog liberalizma, onda sam ja protiv njega, ali ako je to uvođenje, ne reda, nego standarda, onda sam „za“.
Veran Matić, glavni urednik i direktor B 92, slaže se da je gotovo neizvodljivo doslovno poštovati Kodeks.
– Kada bi se striktno poštovao, mogao bih da kažem da je ovo jedan od konzervativnijih dokumenata koje sam video u proteklih dvadesetak godina – zaključuje Matić. – Mislim da je opasno što je ovako značajan dokument urađen na brzinu i bez uključivanja primedbi iz kratke javne rasprave. Nastojaćemo da ne utiče mnogo na našu programsku šemu, iako će to biti vrlo teško.
Tanja Stevanović-Vojtehovski, zadužena za odnose sa javnošću na Televiziji Pink, procenjuje da „sporne“ scene u holivudskim filmovima, koje gledamo na „ružičastoj“, mogu da se objasne kao umetničke, pa ih neće ni skidati s programske šeme.
Više od emitera, glas su digla esnafska udruženja. Prva se oglasila Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Upozoravaju kako je Kodeks kršenje ljudskih sloboda i u pojedinim stavovima u suprotnosti s važećim zakonima.
– RRA može i treba da objavi kodeks, ali on, ovakav kakav je, ostavlja prostora za široka tumačenja, zavisno od toga ko ga tumači – smatra Saša Mirković, predsednik ANEM-a. – Nije dobro da se striktno tumači, jer bi bilo mnogo kažnjavanja, ograničenja… Bolje pogledati šta je realno primenjivo, a ne da Kodeks ostane mrtvo slovo na papiru.
Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS), posebno skandaloznim smatra prvobitan naziv „Etički kodeks“, jer etička akta mogu da propisuju samo esnafska udruženja.
– Loša iskustva sa RRA kažu da bi sve ovo moglo da ugrozi slobodu medija – zaključuje Brajović. – Zabranjuju objavljivanje iskaza u toku istražnog postupka, a zakon kaže da je to dozvoljeno ukoliko je u interesu javnosti. Po kodeksu, na primer, ne bismo smeli objaviti da je neko zvao Bagzija iz Beograda u Grčku da ga uputi kako da svedoči, a zakon nam to dozvoljava. Ne bi valjalo da ovako ućutkaju medije, da postanu njihove žrtve.
Zamoljen da za naš list protumači odredbe Kodeksa, član Saveta RRA Goran Karadžić više se pita kakvi su to umetnički filmovi ako u njima ima suviše nasilja nego što objašnjava kakav ćemo program, zapravo, da gledamo ako Kodeks RRA postane „televizijski ustav“. Neće, poput srednjovekovnog „Indeksa zabranjenih knjiga“, postojati spiskova nepoželjnih emisija, obećava on.
– RRA nije inkvizicija da pravi spiskove nepoželjnih – uverava nas Karadžić. – Savet RRA jedini može da izmeni odredbe Kodeksa. Ukoliko proceni da je potrebno, to će raditi u skladu sa zakonom, sopstvenim znanjem i savešću.
Na pitanje hoće li Savet RRA procenjivati kvalitet pojedinačnih televizijskih programa, Karadžić kaže da će stručne službe analizirati ima li u nekim emisijama kršenja Kodeksa, a onda će svih devetoro članova Saveta zajedno razmatrati pojedinačne slučajeve.
Ivana Mićević
