ENDodao je i da je Foksov „direktan prenos utakmice Crvena zvezda PAOK jasan dokaz da je reč o televiziji koja može da izvede i tako složenu operaciju kakvu predstavlja prenos sportskog događaja“.
S obzirom na to da ni program RTS ne mogu da prate svi žitelji Srbije, pitanje je da li su šest TV stanica koje su u avgustu dobile dozvolu da se vide u celoj zemlji uspele da pokriju signalom koliko im propisi nalažu. Prema Zakonu o radiodifuziji, naime, dužne su da obezbede da njihov signal prima 60 odsto stanovništva. Za javni servis RTS ova obavezna iznosi 90 odsto.
Prema rečima Jovana Radunovića, predsednika Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije, nekoliko meseci je potrebno pomenutim komercijalnim TV stanicama da „aktiviraju predajnike“. On očekuje da će do sredine novembra taj posao biti završen ne samo za Srbiju, nego i za Beograd.
– Republička radiodifuzna agencija je u konkursu za izdavanje dozvola navela svaku od pet mreža predajnika koje će se koristiti. Kada su dozvole izdate nastao je tehnički posao koji treba isfinansirati, da se predajnici preuzmu, premeste ako je potrebno i aktiviraju. Na primer, TV Pink mora da se isključi s predajnika na zgradi Ušće i da prebaci emitovanje preko onog na zgradi Geneksa. Mislim da je taj posao 99 odsto završen i da su tu komercijalni emiteri izvršili svoje obaveze. Međutim, problem predstavlja RTS koji što zbog bombardovanja, što zbog drugih razloga, ima najviše tehničkih i finansijskih teškoća, ali nadamo se da će uskoro ispuniti sve neophodne uslove i da će taj deo posla vezan za RTV koje se emituju u celoj zemlji biti rešen. Očekujemo i da do 20. novembra „sredimo“ i beogradski etar i da potom počne postupak izdavanja regionalnih dozvola – navodi Radunović za Danas.
On napominje da RRA vrši nadzor nad emiterima, uključujući i to da li su pokrili signalom propisani „deo stanovništva“, dok je posao RATEL da zaštiti emitere koji rade s dozvolom od ometanja, odnosno od piratskih RTV koje rade bez dozvole.
Upitan da li su stanice koje su dobile dozvole za celu Srbiju izmirile finansijske obaveze, odnosno platile RRA i RATEL naknade za emitovanje programa i za korišćenje frekvencija, Radunović odgovara potvrdno. Dodaje i da se naknada uplaćuje jednom godišnje. Ona za televizije iznosi oko 60 miliona dinara za emitovanje programa, što ide RRA, i oko 10 miliona za korišćenje frekvencije, što je namenjeno RATEL. Za radio stanice koje se čuju u celoj Srbiji ova brojka je izmenama Zakona o radiodifuziji sa 12 i 2 miliona, smanjena duplo.
J. Lukač
