Namet plaćaš gledao, ne gledao

BEOGRAD – Da li će ponovnim uvođenjem televizijske pretplate u oktobru građani plaćati i na mostu i na ćupriji i na brvnu? U Srbiji prilike su takve da se obično obistini ona najgora prognoza. Pošto je RTS već dobio svoju porciju iz budžeta za ovu godinu, a izmenama Zakona o radiodifuziji dobija pravo i na finansiranje putem pretplate, može se dogoditi da i oni koji državnu televiziju prate putem kablovske plate obavezni harač i treći put. Prvo vas oderu kao poreskog obveznika, pa vam privatnik naplati kablovsku, a vi, iako RTS ne hvatate antenom, platite još jedan namet nacionalnoj, umesto da to učini privatnik, doduše, zaračunavši vam nešto veće troškove.

Građani Srbije, što milom, što silom, moraju plaćati na vreme infostanove uplatnice, struju, vodu, porez, lekove, lečenje, dok sa druge strane država ne garantuje nikakvu zaštitu od samovolje poslodavaca, neisplaćivanja plata, neuplaćivanja poreza i doprinosa, otkaza, seče vode, isključenja struje… Ne pomaže im ni sindikat već samo individualna borba za goli tranzicioni opstanak. Dakle, prosečan građanin mora da plati sve i ako ni za osnovno nema dovoljno novca, dok mnogi ekstraprofiteri koji su se nafatirali pod okriljem rata i dalje uživaju u blagodetima bogatstva i dalje izbegavajući da plate porez i to bez ikakvih posledica.

Slobodan Stojšić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije slobodnih i nezavisnih elektronskih medija, izjavio je da izmene Zakona o radiodifuziji nisu uopšte bile potrebne, ističući da je način na koji se kreće u naplatu TV pretplate nezakonit i kontraproduktivan i da će izazvati velike otpore građana.

– Mi nismo protiv pretplate kao oblika finansiranja RTS-a, ali pod uslovom da on prethodno bude transformisan u javni servis. Rokovi da se obavi ovaj posao su već probijeni. Teoretska mogućnost da neki građani plate i trostruki tv harač postoji jer se ovde sve radi netransparentno. To jeste jedno od ozbiljnih pitanja za ljude iz Saveta za radiodifuziju. Građani se opravdano pitaju zašto krenuti u oktobru sa naplatom kada je RTS već dobio novac iz budžeta predviđen za celu ovu godinu. Građani će sigurno protumačiti pretplatu kao da im neko po drugi put zavlači ruku u džep, a da uopšte nemaju javni servis prilagođen njihovim potrebama već televiziju čiji upravni odbor i dalje određuje Vlada Srbije, a ne Agencija za radiodifuziju, odnosno Savet za radiodifuziju.

Jednom plaćaju kao poreski obveznici, a drugi put kao pretplatnici i još pride preti im se štrim sankcijama u slučaju neplaćanja, pa čak i od pojedinih članova Saveta za radiodifuziju. To zaista nije bilo neophodno i nije dobar način da se reši pitanje finansiranja. Mnoga pitanja su otvorena pa se postavlja i pitanje odakle potiče novac za tranzicioni fond, koji ima ulogu da pomogne finansiranju RTS-a dok se ne uspostavi redovna i dovoljna naplata pretplate. Da li su to troškovi u okviru planiranog budžeta, dodatna sredstva – to nije jasno. Takođe, nije jasno ni šta će građani dobiti za taj novac koji budu uplatili kroz pretplatu – rekao je Stojšić.

Nebojša Bugarinović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, naglasio je da problem nije samo transformacija u javni servis, koja može potrajati, nego i činjenica da je i u drugim zemljama u tranziciji trebalo od 6 do 12 meseci da se uspostavi sigurna i redovna naplata pretplate.

– Trebalo je mnogo vremena da se dostigne naplata od 70 odsto kako bi javni servis mogao raditi rasterećen brige da će ostati bez sredstava. Nama se upravo može dogoditi ovako nešto, što naravno ne bi bilo dobro ni za RTS, ni za građane. Ponavljam, nismo protivnici rešenja da pretplata bude osnovni oblik finansiranja javnog servisa jer je to rešenje koje je prisutno i u Evropi. Čak i u mnogo sređenijim evropskim zemljama građani su se bunili protiv pretplate, što je sasvim razumljivo – rekao je Bugarinović.

On je objasnio da javni servis mora ponuditi i obrazovne i druge sadržaje koji nisu komercijalni i čiji pozitivni efekti ne mogu odmah biti vidljivi. Naravno, javni servis mora da ima i određene obaveze, a ne samo prava.

Nino Brajović, predsednik Udruženja novinara Srbije, ističe da se ova esnafska asocijacija slaže sa rešenjem da se od oktobra krene sa naplatom pretplate, ali pod uslovom da se stvar ozbiljno shvati i paralelno krene u transformaciju RTS-a u javni sektor.

– To je jedina stvar u kojoj se naši stavovi razlikuju od NUNS-a i Anema. Postavlja se pitanje ko će reći i odrediti da je u ovom ili onom trenutku RTS postao javni servis. Ne znači da ćete izborom novog upravnog odbora i promenom rukovodstva automatski dobiti javni servis. Postavlja se pitanje kakvi će biti njegovi programi, kako će programski savet uspeti da obavi svoj posao. Formalna transformacija u javni servis ne znači da on to stvarno i jeste. Zato mi i smatramo da ovaj proces treba ubrzati, ali istovremeno krenuti i u naplatu pretplate kao što je Zakon i predvideo.

Rok koji je dat za transformaciju, a to je 31. mart, nije prekluzivan i obavezujući. I pre izmena on je već probijen tako da mislimo, kao i kolege iz NUNS-a, da izmene Zakona o radiodifuziji nisu uopšte bile neophodne. Sa druge strane, ostalo je otvoreno pitanje kako će se obavljati naplata – da li preko jednog ili dva računa. Naplata bi, po zakonu, trebalo da bude poverena nekom od javnih preduzeća, pretpostavka je „Elektrodistribuciji“. Ako bi se pretplata plaćala odvojeno od struje, dakle dva računa, stvar bi bila čistija. Međutim, ako bi to bio jedan račun, moralo bi da se vodi računa o socijalno ugroženim kategorijama građana – rekao je Brajović.