ENAnastasijević za „Blic“ navodi da ga niko već šest meseci ne obaveštava da li ima pomaka u istrazi i dodaje da je u oktobru prošle godine poslednji put razgovarao sa policajcima koji rade na ovom slučaju.
– Kontaktirali su me nakon što sam objavio tekst u kome sam naveo da sumnjam da iza napada na moju porodicu i mene stoje
lider radikala Vojislav Šešelj i nekadašnji načelnik Državne bezbednosti Jovica Stanišić. Jedan inspektor je došao, uzeo izjavu i od tada ništa – kaže Anastasijević.
On ističe da su ga iz Službe za zaštitu svedoka iz Haškog tribunala obavestili da je Šešelj svojoj supruzi Jadranki predao spisak na kome se nalazi njegovo ime i ime jednog njegovog kolege.
– Ona je koristeći pravo na nenadzirane posete svom mužu prenela neke poruke koje su na kraju rezultirale bombom. Kada sam te podatke objavio u „Vremenu“, ona me je tužila za klevetu i ovog meseca će se održati suđenje, pa ću na kraju svega, što je paradoksalno i ironično, jedino ja krivično odgovarati za bombaški napad – navodi Anastasijević.
On navodi da ga je pre desetak dana Šešelj na suđenju u Haškom tribunalu optužio da je sam organizovao napad na sebe.
– Dok je ispitivao jednog od zaštićenih svedoka, Šešelj je rekao da sam sa Natašom Kandić organizovao napad na sebe i da je izvršilac upravo taj zaštićeni svedok koga je saslušavao – ističe Anastasijević.
Na prozor njegovog stana u Hadži Đerinoj ulici nepoznati napadači su u noći između 13. i 14. aprila postavili dve bombe, od kojih je jedna eksplodirala na metar od kreveta u kojem je Anastasijević spavao sa suprugom. Na sreću, u eksploziji niko nije povređen. Druga bomba, kako je utvrđeno na uviđaju, otkotrljala se do susednog ulaza i samo pukim slučajem nije eksplodirala.
Direktor policije Milorad Veljović izjavio je sledećeg dana da se radi o pokušaju ubistva Anastasijevića, sa elementima terorizma, i obećao da će „policija sve učiniti da rasvetli napad“, ali da će pravi motiv biti poznat tek po otkrivanju počinioca. Direktor policije je tvrdio da je rasvetljavanje ovog napada i otkrivanje počinilaca „apsolutni prioritet MUP-a“.
Međutim, istragu je nakon toga preuzelo Odeljenje za istragu požara i diverzija Kriminalističke policije, a ne Treće odeljenje SUP Beograd koje istražuje ubistva. Prvih dana posle bombaškog napada iz policije su stalno stizala obećanja da će učiniti sve što je u njihovoj moći da otkriju bombaše. Već tada se od čelnika MUP-a moglo čuti i opravdanje za eventualni neuspeh, navodeći da „bombe postavljene na prozoru Anastasijevićeve sobe nije teško naći, jer se mogu nabaviti na crnom tržištu, a za rukovanje nije potrebna posebna obuka“. U isto vreme, među bezbednosnim strukturama moglo čuti da je Anastasijević sam inscenirao napad, što je novinar negirao.
Nepunih mesec dana posle napada, policija je privela nekoliko pripadnika paravojne jedinice „Škorpioni“ na saslušanje zbog sumnje da su umešani u napad na Anastasijevića. Nakon provera DNK ustanovljeno je da oni nisu umešani u napad i pušteni su na slobodu.
Nakon toga, jedini odgovor čelnika MUP-a na pitanje dokle je stigla istraga napada na novinara Anastasijevića bio je „radi se“, bez ikakvih detalja dokle se stiglo.
Dejan Anastasijević kaže da ne krivi policiju što nije rešila slučaj.
– Operativci rade po naređenju s vrha. Krivim ministra Dragana Jočića, jer očigledno da oni koji stoje iza napada imaju moćnu političku zaštitu i zato ovaj slučaj nije rešen – konstatuje Anastasijević.
On dodaje da „ovoj zemlji niko nikada nije odgovarao zbog ubistva ili napada na novinare, ali je mnogo novinara odgovaralo što pred sudom, što na ulici“.
– Osećao bih se mnogo mirnije da ima nekog ko je bar osumnjičen za napad na moju porodicu i mene – zaključuje Anastasijević.
Uroš Piper
