ENPosle pravosnažnih presuda za zločine počinjene na području Vukovara i Zvornika, srpsko Tužilaštvo za ratne zločine odlučilo je da se pozabavi i ratnohuškačkim „doprinosom” pojedinih novinara i medija devedesetih godina. Zvanično još niko nije pod istragom, a da li će do toga doći zavisi šta pokaže analiza tekstova, televizijskih priloga koja se tek radi, prikupljenih materijala i mišljenja pravnih i medijskih eksperata. Kako na ove najave tužilaštva gledaju profesionalna novinarska udruženja?
– To se poklapa sa stalnim interesovanjem Nezavisnog udruženja novinara Srbije. NUNS je i nastao 1994. godine baš zato što se nismo slagali sa tadašnjim načinom rada koji je novinarstvo pretvorio u potpunu političku i ratnu propagandu, zavisno od toga šta je tadašnji režim kao naručilac tražio. Imamo potpuno isti stav kao i tužilaštvo. Bez obzira da li će to rezultirati nekim presudama ili ne, posle istrage ponovo će se uspostaviti merila profesionalnosti koja isključuju bilo koju vrstu propagande, posebno ratne – kaže Jelka Jovanović, potpredsednica NUNS-a.
Preispitivanje novinarskih učinaka posle toliko godina nosi i određen rizik ali „očigledno je da to nije moglo ranije da se učini i zbog manjka političke volje u vladajućim strukturama posle 2000. godine”
– Ne mislim da je kasno, to nas stalno koči jer i dalje ne znamo ko je novinar, a ko politički službenik. Čini mi se da će se na ovaj način bar donekle ta pitanja raščistiti – navodi Jelka Jovanović uz napomenu da mnogi koji su u to vreme presudno uticali na problematične medijske sadržaje i dalje opstaju u novinarstvu, kao recimo Milorad Vučelić, svojevremeno uticajan čovek RTS-a, koji i danas ima svoje novine.
Nije sporno da ukoliko bi tužilaštvo zatražilo neku pomoć, ovo udruženje bi je pružilo. Inače, NUNS će u svom glasilu „Dosije ” obraditi upravo temu koliko su novinari i mediji doprineli širenju mržnje, pa i eskalaciji rata. Jedan od povoda je decenija od bombardovanja RTS-a i pogibije 16 zaposlenih, a NUNS je uveren da, pored direktora Dragoljuba Milanovića koji je osuđen, ima još odgovornih koji nisu procesuirani.
Nino Brajović, donedavni predsednik Udruženja novinara Srbije, podseća da nigde na prostorima bivše Jugoslavije nije vođen nikakav postupak protiv ljudi iz medija za delovanje u vreme ratova, sem što je sud časti UNS-a posle 2000. godine isključio osmoricu svojih članova koji su zauzimali odgovorna mesta u pojedinim medijskim kućama. Reč je Dragoljubu Milanoviću, Miloradu Komrakovu, Draganu Hadži Antiću, Dušanu Čukiću, Goranu Matiću, Zoranu Jevđeviću, Đorđu Martiću i Živoradu Đorđeviću.
– Da li je to dovoljno ne znam, ali uradili smo bar nešto u odnosu na one za koje se zna da su tokom devedesetih kršili profesionalne standarde – kaže Brajović koji je lično skeptičan oko uspeha inicijative tužilaštva.
– Može se desiti da istraga ne dođe do rezultata ili da ne bude dovoljno spremnosti da u ovoj stvari ide do kraja, a to bi bio najgori epilog. Ako tužilaštvo hoće odgovornost medija za podstrekivanje na rat, onda je to širok dijapazon medija, uključujući i strane koji su izveštavale sa ovih prostora. Vremenska distanca od toliko godina je otežavajuća okolnost, ali takav posao imao bi smisla jedino ako bi se u obzir uzela odgovornost ne samo TV Beograd, TV Zagreb, TV Sarajevo ili TV Ljubljana, nego recimo i Rojtersa – kaže Brajović.
Iako bi na zahtev suda ili tužilaštva UNS bio spreman da pruži podatke, Brajović smatra da „ novinarska udruženja i novinari ne treba da se dobrovoljno javljaju kao saradnici sudova, tužilaštva ili državnih organa” već da se lično odazovu ako ih ti organi službeno pozovu.
– Mi nismo profesionalni istražitelji nego profesionalni novinari, a sve što smo videli, čuli ili saznali treba da objavimo u medijima, a ne da odnosimo u sud ili tužilaštvo – podseća Brajović.
M. Petrić
