ENSa izveštajima o tekućim kršenjima ovog prava koje NATO snage čine u Afganisatanu, Amnesti Internašnl apleuje na alijansu i njene države članica da osiguraju nezavisnu istragu, potpunu odgovornost i obeštećenje žrvama i njihovim porodicama.
Šesnaest civila je poginulo i još 16 ranjeno prilikom napada na centralni studio RTS 23. aprila 1999. godine u centru Beograda. Napad je bio deo NATO operacije Saveznička sila protiv tadašnje SRJ između marta i juna 1999. godine kada je ubijeno oko 500 civila a ranjeno 900. Mnoge od ovih žrtava rezultat su indiskriminativnih i neproporcionalnih napada NATO, kao i propusta da se preuzmu potrebne mere zaštite civila.
„Bombardovanje centralnih prostorija srpske državne radio i televizijske stanice je bio nameran napad na civilni objekat i kao takav predstavlja ratni zločin“, kaže Šan Džons, stručnjak Amnesti Internašnl za Balkan.
Na početku 2000. godine NATO zvaničnici su potvrdili Amnesti Internašnl da je RTS ciljan zbog svoje propagandne funkcije u nameri da oslabi moral populacije i oružanih snaga.
„Opravdavanje napada borbom protiv propaganda širi značenje termina „efektivni doprinos vojnoj akciji“ i „definitivna vojna prednost“ – esencijalnih uslova za legalnu definiciju vojnog cilja – van prihvatljivih granica interpretacije. Čak i ako je NATO zaista verovao da jer RTS legitimna mega, napad je bio neproporcijalan i, stoga, konstituiše ratni zločin“, Šan Džons kaže.
NATO zvaničnici su takođe potvrdili da nikakvo specijalno upozorenje za ovaj napad nije dato, iako su znali da će mnogo civila biti u zgradi RTS.
Amensti Internašnl veruje da se broj civilnih smrti mogao znatno smanjiti da su snage NATO poštovale zakone ratovanja.
„Deset godina kasnije nikakva javna istraga o ovim incidentima nije povedena od strane NATO i država članica“, kaže Šan Džons.
Amnesti Internašnl je još 2000. godine proporučilo da se žrtvama nastalim kršenjem zakona od strane NATO da obeštećenje. Ipak, žrtve bombardovanja RTS i njihovi rođaci nisu dobili obeštećenje, niti bilo kakvu kompenzaciju uprkos procesima u domaćim sudovima Srbije i prijave Evropskom sudu za ljudska prava koja nisu prihvaćene (Branković i drugi protiv Belgije i drugih i Marković protiv Italije).
Mnogi od problema koji su podrivali poštovanje međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava u SRJ – kao što su nedostatk jasne komandne strukture i proces donošenja odluka o izboru meta, različita shvatanja među članicama oko primene međunarodnih zakona – postoje i u operacijama Alijanse u Afganistanu danas.
„Izgleda da je NATO propustio da nauči bilo šta iz grešaka operacije Saveznička sila. Ako ništa drugo, izgleda da je NATO napravio korak unazad kada je u pitanju transparentnost, objavljujući manje informacija o napadima koje sprovodi u Aftanistanu nego što je to činila tokom operacije Saveznička sila“, kaže Džons.
„Najmoćnija vojna alijansa sveta ne može sebi da priušti da nema najviše standarde zaštite civila u skladu sa međunarodnim zakonom“, Džons je rekla „I mora snositi odgovornst za bilo koje kršenje ovog zakona“
Pozadina:
U svom izveštaju iz 2000. godine „Kolateralna šteta“ ili nezakonito ubijanje? Kršenje Zakona ratovanje od strane NATO tokom operacije Saveznička sila Amnesti Internašnl je u detalje proučio više napada u kojima je NATO propustio da zadovolji zakonske obaveze u izboru meta, oruđa i metoda napada.
Od 24. marta do 10. juna 1999. avioni NATO alijanse su 38,000 puta uzleteli u vojne akcije protiv SRJ. Prema nalazima Međunarodnog kriminalnog suda za bivšu Jugoslaviju oko 495 civila je ubijeno a 820 je ranjeno kao rezultat bombardovanja. NATO snage nisu imale ni jednu žrtvu tokom neprijateljskih akcija u vazdušnoj kampanji.
U nekoliko drugih napada, uključujući i napad na Grdelički željeznički most 12 aprila 1999, most u Lužanima 1. maja 1999 i most u Varvarinu 30. maja 1999. godine, NATO snage su propustile da zaustave operacije pošto je postalo evidentno da su napadnuti civili. U drugim slučajevima, uključujući napad na izmeštene civilie u Đakovici 14. aprila 1999. i Koriši 13. maja 1999. godine NATO je propustio da preuzme potrebne korake i minimalizuje stradanje civila.
Dokumentacija Amnesti Internašnla o ozbiljnim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava od strane NATO snage je bazirana, u velikom broju slučajeva, na verzijama napada same NATO alijanse.
