ENZakon o javnom informisanju, o kojem bi poslanici trebalo da glasaju 31. avgusta, nemoguće je popraviti donošenjem seta novih medijskih zakona, ocenjuju medijski i pravni stručnjaci.
Pošto se vladajuća koalicija našla u „pat poziciji“ jer G17 plus uslovljava dalju saradnju usvajanjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, Liberalno demokratska partija je predložila da politički uslov za postizanje dogovora, bude hitna priprema, razmatranje i usvajanje čitavog niza zakona i drugih propisa u domenu medijskih prava i sloboda.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović kaže da se ne može jedan rđav zakon poboljšati tako što će se drugim zakonom poništiti negativni efekti prvog.
„Mi smo zahvalni LDP-u što je sprečeno glasanje 31. jula i spremni smo na saradnju sa svima koji hoće da prave evropske zakone. Međutim, neizglasavanje izmena Zakona o javnom informisanju je jedini način da popravimo štetu koju je već taj rđav zakonski predlog naneo, odnosno da predupredimo štetu koju bi taj antievropski akt tek mogao da nanese“, rekla je Smajlovićeva.
Ona ne veruje da je zakon moguće popraviti amandmanima.
„Početak pravljenja novih medijskih zakona mora biti neusvajanje predloga zakona o informisanju, pa makar i po cenu da Vlada prizna da je pogrešila. Prilikom predlaganja zakona izvedena je prava malverzacija jer su poslanici predlagali amandmane na jedan predlog zakona, a onda je Vlada podnela svoje nove amandmane. Veoma je teško snaći se u toj situaciji“, rekla je Smajlovićeva za „Borbu“.
Ona je dodala da joj se ne sviđa što stranke hoće da se medijski zakoni rade hitno. „Medijski zakoni ne treba da se rade brzo već treba da se konsultuju medijska industrija i novinarska udruženja“, istakla je Smajlovićeva.
Profesor Pravnog fakulteta „Union“ i jedan od autora aktuelnog Zakona o informisanju Vladimir Vodinelić kaže za „Borbu“ da ne vidi način kako bi se usvajanjem drugih medijskih zakona mogao popraviti Predlog zakona o informisanju. „To se ne radi tako. Ono što je regulisano zakonom o informisanju ne može se ponovo regulisati drugim zakonima koji imaju svoje prioritete. Na primer, zakon o radiodifuziji se odnosi na tu oblast, a ne i na štampane medije i ne uređuje uslove njihovog osnivanja“, objasnio je Vodinelić.
Prema njegovim rečima, popravljanje zakona novim aktima proizvelo bi nove sumnjive poteze. „Na taj način bi se narušila primena zakona o informisanju“, istakao je Vodinelić. Sa njim se slaže i predsednik Pravnog foruma Vladimir Todorić. On kaže da jedan zakon ne može da se „trejduje“ (trampi) sa dva dobra.
„To je ista ona mutljavina protiv koje se borio Čedomir Jovanović ranije, a sada to isto radi. Predlog zakona o informisanju je loš i ne može se usvojiti zato što je protivustavan. On targetira vlasnika Kurira koji prebacuje vlasništvo sa jedne firme na drugu i tako izbegava plaćanje obaveza. Ta ista stvar se toleriše celoj srpskoj privredi, a sada žele da uvedu red u medijsku sferu. Zašto vlast ne želi taj problem da reši u celoj privredi i natera tajkune da plaćaju svoje obaveze“, rekao je Todorić. Prema njegovim rečima, sada imamo situaciju gde G17 plus uslovljava vladajuću koaliciju da neće glasati za zakon o tajnosti podataka ukoliko ne bude usvojen zakon o informisanju.
„Cela ta trgovina mora da prestane. LDP ne sme na ovaj način da spasava evropski put Srbije jer navodno ne postoji alternativa. Ima alternativa – da se prestane sa ovakvom trgovinom“, istakao je Todorić.
On kaže da će posledice usvajanja ovako lošeg Zakona o informisanju biti pokretanje inicijative za proveru ustavnosti, a čim neki novinar ili medijska kuća budu osuđeni po ovom zakonu, pokrenuće se postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Strazburu.
„Država će izgubiti sve sporove u Strazburu jer je zakon suprotan Konvenciji o ljudskim pravima, a novinari će profitirati. Novac koji im bude isplaćen platiće upravo građani Srbije. Možda pravljenje ovog zakona nije puno koštalo jer je urađen preko noći, ali će mnogo skuplje biti sudske presude iz Strazbura“, rekao je Todorić. Zoran Panović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista „Danas“, kaže da se Predlog zakona o informisanju ne može popravljati usvajanjem drugih zakona, ukoliko je i on sam loš.
„Zakon o informisanju je prošao Vladu i sad ne može da se povuče iz skupštinske procedure. Ideja LDP-a bi bila dobra ukoliko bi ovaj Predlog zakona bio povučen, odnosno kada bi propao i kada bi se na javnoj raspravi usvojio neki drugi, bolji zakon“, smatra Panović.
Milan Obradović
Zorica Nikolić
