EN
[box align=’box-left’ id=’7783′]
Projekat je rađen do 2012. kada je obustavljen uprkos njegovom značaju. Ja sam ga obnovila u februaru ove godine i evo, sedam godina od početka, on je ugledao svetlost dana, kaže Jelena Trivan, v.d. direktorka Službenog glasnika, odgovarajući na pitanje o tome koliko je bio složen posao i koliko je vremena bilo potrebno za realizaciju projekta digitalizacije „Novina serbskih“, prvog službenog glasila države Srbije.
Ona dodaje da je najveći izazov bio doći do svih primeraka rasutih po različitim arhivima i svetu, a drugi učiniti te novine dostupne savremenom čitaocu.
-Naime, te novine su izlazile u svom početnom periodu do Vukove reforme na slavenoserbskom, pa je Službeni glasnik zajedno sa profesorom Aleksandrom Kostićem uradio i lematizaciju teksta, to jest sve slavenoserbske reči opisao tako da unošenjem reči iz savremenog jezika dobijete tekstove u kojima se ta reč pominje u starom obliku. Imajući to u vidu, može se reći da je digitalizacija i ozbiljan poduhvat za istoriju jezika. Zahvaljujući Službenom glasniku sve novine od 1813. dostupne su, pretražive i razumljive generacijama koje dolaze.
U čemu je značaj projekta digitalizacije?
-Digitalizacija ima nekoliko rezultata zbog kojih se može smatrati kapitalnim projektom. To je sada najveća digitalizovana pravna baza u kojoj se nalaze originalna dokumenta poput Hatišerifa ili Sretenjskog ustava. Takođe, to je svojevrsna istorija novinarstva koja svedoči kako su se novine menjale kroz vekove i šta je sve bio njihov sadržaj. Arhiva glasila digitalizovanih novina može se naći na adresi www.sluzbenenovine.rs.
Kako su u novinama nekada izlazila književna dela, digitalizovane novine su i spomenik srpske književnosti, jer je u njima upravo izašla Plava grobnica Milutina Bojića i Ave Serbie Jovana Dučića, a u izbeglištvu ih je na Krfu uređivao Stanislav Vinaver. I kao što rekoh, za istoričare jezika „Novine serbske“ su važan izvor podataka kako se razvijao srpski jezik. Uostalom i prva Vukova filološka analiza odnosila se na prvi broj „Novina serbskih“.
Jedan od aspekata koji se može istraživati kroz bazu novog portala, koja je finalni proizvod procesa digitalizacije, jeste i mogućnost uvida u razvoj novinarstva na ovim prostorima. Kako i koliko se novinarstvo promenilo od prvih brojeva „Novina serbskih“ do danas?
– Novine su nekada bile almanah u kojima su se mogli naći zakoni, književna dela, vesti iz drugih zemalja, izveštaji privrednih društava i zanatlija, dakle celokupna slika društvenog života. U pomenutoj analizi „Novina serbskih“ Vuk im zamera što u njima ima previše stranih reči i previše suvoparnih tekstova o drugim zemljama. Danas bi se novinama verovatno isto moglo zameriti kada je reč o jeziku, da je nedovoljno čist i pravilan, a nažalost u njima više nema književnih priloga i pisci u njima danas ne mogu objaviti svoja dela.
U nadležnosti Službenog glasnika su i pravne baze koje se nalaze u Pravno-informacionom sistemu. Koliko su one posećene, šta sve njihovi korisnici mogu pronaći i koje su prednosti koje one nude?
– Od 1. januara 2014. uspostavljen je Pravno-informacioni sistem RS na adresi www.pravno-informacioni-sistem.rs, a njegovo vođenje povereno je Službenom glasniku. Pravno-informacioni sistem obuhvata elektronski oblik Službenog glasnika RS, arhivu službenih glasila, bazu koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata Republike Srbije objavljenih u Službenom glasniku RS, bazu koja sadrži sudsku praksu, i vezu sa pravnim aktima EU. Sadrži i bazu propisa na engleskom jeziku u okviru koje se mogu pronaći prevodi zakona kao što je Zakon o radu…
Prednost je to što je svim korisnicima interneta omogućen pristup bazi koja sadrži registar i tekstove važećih propisa i drugih akata RS objavljenih u Službenom glasniku RS. Uspostavljanje ovog sistema znači veću efikasnost i dostupnost pravnih akata svim građanima Srbije i pravnim subjektima. Na jednom mestu se mogu pronaći svi važeći zakoni, pravni akti a potreban je samo internet. Uprkos tome PIS je na tržištu u borbi sa drugim privatnim proizvođačima pravnih baza i vodimo bitku da on bude više korišćen i prepoznat, iako je poznato da u borbi za tržište ne pobeđuje uvek samo kvalitet.
Službeni glasnik je možda i jedini izdavač koji u ponudi ima ozbiljno strukturiranu biblioteku i izdanja pravnog karaktera. Koliko se politička i druga dešavanja u društvu odražavaju na izbor pravnih knjiga i na koji način?
– Službeni glasnik ima najreprezentativniju pravnu biblioteku. U izboru knjiga koje objavljujemo ne vodimo se politikom nego potrebama građana tako da pre svega objavljujemo zakone za koje postoji interes šire populacije kao što su npr. Zakon o radu, Zakon o stečaju, Zakon o planiranju i izgradnji, i komentare zakona kao što je Komentar Zakona o radu. Objavljujemo i prevodna izdanja poput Pravne teorije države Mišela Tropera, Pojma prava Herberta Harta, ili Uporedno ustavno pravo Đuzepe de Vergotinija. Jedan broj izdanja čine i ona u saizdavaštvu sa fakultetima poput Pravnog i drugih institucija.
