Nema izvinjenja za srpske žrtve

U Beogradu je juče počeo godišnji Svetski kongres Međunarodnog instituta za štampu (IPI) na kojem učestvuje oko 300 novinara, urednika i medijskih menadžera iz 60 zemalja. Skup je u Domu Narodne skupštine otvorio predsednik Srbije Boris Tadić.
– Srbija se, kao evropska demokratija, suočava sa teškim izazovima, ne samo sa otkrivanjem ubica novinara, nego i sa hapšenjem odgovornih za ratne zločine. Puna saradnja sa Haškim tribunalom je uslov izgradnje demokratije i pomirenja – rekao je Tadić. On je izjavio da je Srbija na putu da dobije stabilnu proevropsku vladu koja će insistirati na završetku saradnje sa Haškim tribunalom, slobodi štampe i pravdi.

Srbija traži svoju šansu

Predsednik Srbije je naveo da su i reči izvinjenja pretpostavka pomirenja i istakao da je on uputio izvinjenje svim narodima, ali da ne može da zaboravi činjenicu da su i nad Srbima vršeni zločini, a da su svetski mediji o tome nedovoljno izveštavali.
– I danas očekujem izvinjenje svih predstavnika naroda bivše Jugoslavije zbog nevinih žrtava koje su nanete srpskom narodu – rekao je Tadić i dodao da je sa prostora bivše Jugoslavije bilo istinitog izveštavanja, ali i netačnog, nedovoljno istinitog izveštavanja.
– I danas činimo napore da se slika o Srbiji promeni, jer samo sa istinom možemo krenuti napred, boreći se protiv stereotipija i inercija – političkih, novinarskih, ekonomskih – naveo je Tadić i dodao da Srbija, posle decenije u kojoj su srušene vrednosti i u kojoj su pale mnoge nevine žrtve, traži svoju evropsku šansu i mogućnost, i gradi demokratiju u složenim uslovima.
– Kao što smo spremni da se suočimo sa teškim iskušenjem saradnje sa Haškim tribunalom, koja je pri kraju, jer je od 46 optuženih Srbija izručila 43 optužena, tako smo spremni i da obnovimo pregovore o budućnosti Kosova, tragajući za mirnim rešenjem – rekao je Tadić.

Direktor IPI-ja Dejvid Dadž rekao je da, uprkos nastojanjima da se u Srbiji uspostavi demokratski poredak, još nisu razjašnjena ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, kao ni pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića.

Naći ubice novinara

– Niko nije optužen niti osuđen. Želim da podstaknem vlasti da reše te slučajeve. Zločini ne smeju ostati nekažnjeni. Ja, međutim, nisam ovde da bih držao lekcije Srbiji, nego sam došao iz dubokog poštovanja prema Srbiji – rekao je Dadž.

Predsedavajući IPI-ja i jedan od osnivača poljske Gazete Viborče Pjotr NJemčinski rekao je da sloboda medija „nije bogom dana i nije gotova stvar“, i istakao da se mediji u mnogim zemljama suočavaju sa pokušajima da ih vlade kontrolišu.
Vladimir Gligorov sa bečkog Instituta za međunarodne studije rekao je da su ekonomske veze ojačale od 2000. godine i pada autoritarnih režima u Beogradu i Zagrebu i da region karakteriše stabilan ekonomski razvoj.

Britanski publicista i novinar Tim Džuda rekao je Tanjugu da lično, kao dopisnik britanskih medija iz regiona, nikada nije bio izložen pritiscima da izveštava na određeni način. On je ocenio da, kada je reč o izveštavanju britanskih listova o Srbiji, pritisak poslovnih krugova ne postoji, jer je ovaj deo sveta za britanske biznismene još „mali i daleko“.
Urednik splitskog Feral tribjuna Drago Hedl ocenio je da je međunarodna zajednica malo učinila na pomirenju jer je taj proces prepustila vladama zemalja regiona.

Proključale stare rane

– Važno je kazniti odgovorne za ratne zločine, jer bez toga nema pomirenja. Mnogi nerazjašnjeni zločini u Drugom svetskom ratu doprineli su izbijanju ratova pet decenija kasnije, kada je duh izašao iz boce, pošto su jedni umanjivali broj žrtava, a drugi ga povećavali – rekao je Hedl.
Dramska spisateljica Biljana Srbljanović rekla je da je „okean mržnje znak regiona“.
– Balkan se doživljava kao region u kojem je započeo Prvi svetski rat i u kojem je vođen jedini rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, kao i region u kojem je NATO prvi put intervenisao u Evropi. To sve doprinosi okeanu mržnje – rekla je ona i zauzela se za pisanje zajedničkih udžbenika istorije u balkanskim zemljama. IPI je najstarija međunarodna organizacija za promociju slobode štampe, koja okuplja vodeće urednike i novinare iz sveta. Posvećena je zaštiti slobode mišljenja i izražavanja, razvijanju i poboljšanju slobodnog protoka informacija, unapređenju novinarske prakse.

Ceremonija svečanog zatvaranja Kongresa je u utorak, 17. juna, po podne kada će biti uručena nagrada „Free Media Pioneer 2008“, čiji je dobitnik levičarski blog političkih komentara „Talking Points Memo“ iz NJujorka, SAD.

Ekipa Glasa javnosti