ENDa vidimo kako stvari stoje sa tvrdnjom glavne urednice „Politike” da je njen novinar Aleksandar Apostolovski profesionalno korektno obavio razgovor sa Jovanovićem. Sumnju da je zaista tako postupio pobuđuju najmanje dva ozbiljna nedostatka tog intervjua. Jedan se krije u načinu na koji su predstavljeni skandal u Aranđelovcu i njegov glavni junak, a drugi je tehničke prirode i ogleda se u vizuelno nejasnom razgraničenju pitanja i odgovora.
Ako je verovati onome što piše u tom Jovanovićevom intervjuu „Politici”, u Aranđelovcu se, zapravo, nije dogodilo bog zna šta. Pojednostavljeno rečeno, malobrojni ljubitelji „Peščanika” sprečili su uz pomoć policije svoje mnogobrojne protivnike da prisustvuju tribini i kažu šta misle o toj emisiji. I tako je, na kraju, ta tribina propala. Znači, u suštini, krivicom organizatora, a ne onih koji su, navodno, samo želeli da se čuje i njihova reč.
Jovanović je u tom intervjuu predstavljen kao „vođa bune protiv ’Peščanika’”. Na taj način je čitaocima sofisticirano i lukavo sugerisano da je u pitanju neko ko i pored nekih manjih nedostataka ima pozitivnu ulogu jer „bunu” dižu, kao što je poznato, nacionalni junaci i borci protiv nepravde i zulumćara. S druge strane, „Peščaniku” i njegovim voditeljima i gostima je na taj način isto tako sofisticirano i indirektno dodeljena uloga „loših momaka”, iliti nacionalnih izdajnika u službi narodnih neprijatelja, domaćih i onih belosvetskih.
„Vođa bune protiv ’Peščanika’” je uz to još predstavljen i kao „verovatno najmlađi predsednik opštine u Srbiji”. Sve u svemu, jedan simpatičan, mlad čovek koji nije hteo da otrpi uvrede koje se njemu i njegovom narodu upućuju u „Peščaniku”. Želeo je, kaže, da se o tome povede javni dijalog pa je čak ponudio da organizuje tribinu „Peščanika” u Topoli. Tamo bi voditeljima, učesnicima i ljubiteljima te emisije pružio priliku da čuju šta o njoj misle čestiti, patriotski nastrojeni građani. I eto im šansa da se pokaju, pospu pepelom i preobrate. U protivnom, „ako ovako nastave”, sledi ona pretnja o paljenju B 92.
„Politikin” novinar je, očigledno, na pristrastan način prikazao povod za intervju i intervjuisanu osobu. To, međutim, još uvek ne mora da znači da se ogrešio o profesiju. Zalaganje za ovu ili onu političku opciju je sasvim legitimno u novinarstvu. Ali, nije profesionalno korektno ako novinar prećuti ili pokuša da prikrije neku relevantnu činjenicu. U ovom slučaju u uvodnom delu intervjua je – namerno ili zbog nepoznavanja novinarskog zanata – izostalo objašnjenje zašto je „slučaj Aranđelovac” došao u žižu javnosti. Jer, nevolja tamo nije bila u pukom prepucavanju između dve grupe građana ili dve političke opcije – nego u ugrožavanju prava na slobodu govora.
„Vođi bune protiv ’Peščanika’” data je prilika da se oglasi u „Politici” i dan pre pre davanja ovog intervjua. On je tom prilikom izjavio kako je sprečavanje tribine „Peščanika” u Aranđelovcu „iskra pobune protiv belosvetskih dahija” (objavljeno na 20. strani pod naslovom „Jovanović: Iskra pobune protiv belosvetskih dahija” ).
Jovanović se tako dvaput u dva dana oglasio u „Politici”. Njegovim oponentima nije pružena takva mogućnost.
Na kraju, reč-dve o edukativnoj ulozi medija. U svakom udžbeniku novinarstva piše da mediji imaju informativnu, edukativnu i zabavnu ulogu.
„Politika” je u svojoj dugoj istoriji odigrala veoma važnu ulogu u edukaciji svojih čitalaca. Između ostalog, učila ih je i o tome da je sloboda govora jedno od najvažnijih civilizacijskih dostignuća.
Jan Briza,
novinar, Novi Sad
