ENNeprestano idući ka nekom višem društvenom kvalitetu, što po definiciji predstavlja jedini smisao istorijeako taj smisao uopšte postoji, u Srbiji se opet, posle nepunih 20 godina, suočavamo sa situacijom u kojojvlast otuđuje Javni servis svih građana za potrebe svoje promocije i potiskivanja svih oponenata ineistomišljenika.
Mi, delatnici Javnog radio-televizijskog servisa Srbije, odlučno dižemo svoj glas protiv ovog ponovnograzvlašćivanja naroda od pristupa svojoj Televiziji i svom Radiju. Ne može se pravedno i prosperitetnodruštvo graditi na premisama arogantne supremacije koju vlast ostvaruje nad svim neistomišljenicima nebirajući pritom sredstva i ne mareći za moralne obzire.
U istoj generaciji mi već po drugi put gledamo istiscenario, u kome elementarna istina vidljiva golim okom na ulicama gradova Srbije više nije merodavna amerodavan postaje samo interes vlasti. Jednom, pre 19 godina, to se nije završilo dobro; ni za Javni servis ani za vlast. Mi, radnici RTS, nikako ne želimo da dozvolimo da naša kuća ponovo dospe pod udar gnevajavnosti koja ne može da trpi toliki informativni teror svoje Televizije i svog Radija.
Ne možemo, dakle, da tolerišemo dalje izvitoperavanje temeljnih načela naše profesije koja nalažuizbalansiranost, jednak pristup do javnosti svim političkim opcijama, kao i odsustvo svake tendencioznostipri izveštavanju sa događaja kao i u tumačenju istih. Pa tako ne možemo dalje da ćutimo pred očiglednimfalsifikovanjem naše ionako bolne stvarnosti u kojoj se uspesi vlasti glorifikuju i pretvaraju u opijum zanarod, stvarnosti u kojoj se pametni i učeni ućutkuju za račun poslušnih, a prisustvo samog naroda naulicama gradova Srbije predstavlja kao sporedan incident čija se važnost bagatelizuje i nipodaštava, dok uisto vreme prisustvo naroda na manifestacijama koje su po volji vlasti biva preuveličavano, slavljeno iosvetoljubivo naglašavano. Ne dozvoljavamo dalje podvajanje naroda, jer to vodi u nesaglediveperspektive daljih podela i sukoba. Naša kuća, Radio televizija Srbije, ne sme više nikad doprinositi takvimscenarijima naše stvarnosti.
Turobna je sudbina medijske kuće koju svi plaćamo, i sve predvidljiviji kraj ove kule od karata koju uzpomoć ovakvog Javnog servisa, sprovodeći ovakvu kampanju prema neistomišljenicima, gradi vrhaktuelne vlasti u Srbiji. Ne dozvoljavamo da se na leđima nas radnika RTS koji smo život posvetili jednomplemenitijem cilju dalje utire put ka još jednoj lomači na kojoj će goreti naša kuća i sa njom ugled koji su udecenijama pre nas gradili veliki profesionalci ove profesije, čije biste sad krase naše hodnike.Upozoravamo rukovodstvo kuće, da u najkraćem mogućem roku – a to je odmah – pronađe način dainformisanje ove kuće prilagodi profesionalnim standardima koji važe u civilizovanom svetu.
Poslušništvonije etički i profesionalni domet dostojan 21. veka, ono pripada srednjem veku i dvorskim ludama tiranskihdvorova. Mi, članovi sindikata Nezavisnost, koji smo bili inicijatori oktobarskih promena 2000. godine ikoji smo te večeri obećali auditorijumu da ga ova kuća više nikad neće tlačiti svojim programom, nećemo da služimo u institucijama takvog tipa. Kao slobodni ljudi izjavljujemo da priznajemo samo zdrav razum iprofesionalni kodeks za svoj putokaz na istorijskom putu ka onom višem društvenom kvalitetu ka kome,kao razumne ljudske jedinke, valjda svi zajednički stremimo.
U vremenima kad politika i njeni protagonisti zaprete golom životu i egzistenciji, osnovna je dužnostsvakog prosvećenog građanina da počne da se bavi svojim životom i opstankom, dakle – politikom.Pogotovo mi, članovi jednog medijskog sindikata, imamo pravo da kažemo da program naše kuće klizi uneodrživu varijantu sirove propagande jer mi u čijim redovima sede svi profili zanimanja u našoj kući,najpozvaniji smo da učinimo ovakvu analizu programa i damo ovakvu njegovu ocenu. To nam pravo nikone može oduzeti, ponajmanje onaj ko bi ovaj naš proglas možda hteo da označi kao „politikantski“, što je uposlednje vreme, u naopako shvaćenom pojmu politike i samog života, postala praksa onih koji ne birajusredstva da ućutkaju svakog čije im se mišljenje ne sviđa, birajući pritom kvalifikaciju koja im se u tomtrenutku učini najpodesnijom, ne usaglašavajući je sa zdravim razumom nego samo pojačavajući ton svogglasa.Inat se može terati nekim ljudima sve vreme.
Može i svim ljudima neko vreme. Ali inat se ne može teratisvim ljudima sve vreme. Gospodo direktori i urednici Informativnog programa, nemate nikakvo pravo naovakvu razgradnju bića ove kuće kao i čitavog naroda koji ovakvim načinom izveštavanja ponižavate. Jer,ma šta vi o tome mislili, taj narod, a ne bilo koji čovek na vlasti, je vaš poslodavac. Poslušajte glas svogposlodavca, jer kad vam ovaj poslodavac uruči otkaz, svi su znaci da će vas taj otkaz boleti, i da nikakveprivilegije koje vam bliskost sa trenutnom vlašću sada donosi neće moći taj bol da ublaže.
Granski sindikat kulture, umetnosti i medija ,,Nezavisnost’’
Dragan Milanović Pilac, predsednik
U Beogradu 25.01.2019.
