ENMeđutim, Obradović je priznao i nemoć ove Asocijacije da garantuje povoljan ishod po zaposlene u medijima u procesu njihove vlasničke transformacije, „jer je zakonskim rešenjima ostavljena simbolička mogućnost da novinari učestvuju u privatizaciji“. Upozoravajući na sve rizike predstojeće privatizacije – gašenje pojedinih medija, drastičnu promenu njihove uređivačke politike i tabloidizaciju, Obradović je naglasio da je danas pritisak vlasti na medije suptilniji nego pre Petog oktobra.
On je to potkrepio podatkom da se protiv novinskih kuća, članica ove Asocijacije, trenutno vodi 40 krivičnih postupaka. Obradović je rekao da su ti mediji ponudili drugačije viđenje stvarnosti u vreme Miloševićeve tiranije, ali da i nakon Petog oktobra ima pritisaka da novinari i dalje treba da budu „društveno – politički radnici“. U Asocijaciji je trenutno 28 novinskih kuća, od kojih 27 iz Srbije i jedna iz Crne Gore. U vlasničkoj strukturi, privatnih je 14 novina, 12 su javna preduzeća, a dva društvena.
– Tržišna utakmica, koja među pisanim medijima postaje sve surovija, zahtevaće od redakcija ubrzanu transformaciju, pre svega u poslovanju, marketinškom pristupu i organizaciji – ističe se u saopštenju sa jučerašnjeg skupa, čiju je svečanu sednicu otvorio Haakon Blankenborg, ambasador Kraljevine Norveške u SCG, koji je nekada i sam radio na lokalnom radiju u svojoj zemlji. Norveška narodna pomoć dugogodišnji je partner „Lokal presa“, a ambasador Blankenborg je istakao da nema demokratije na lokalnom nivou, ako nemate kritičke lokalne medije.
„Lokal pres“ juče je po prvi put dodelio nagradu „Pavle Ćirović“, koja nosi ime prvog predsednika Asocijacije i direktora kragujevačke Svetlosti, čoveka koji je zbog profesije i istine „bio kažnjavan i bio sa kažnjavanima“, kako je u obrazloženju rekao književnik Šaban Šarenkapić. Prvi dobitnik nagrade je novinar Zoran Mišić za tekst „Šumadiji preti eko bomba“, objavljen u kragujevačkoj Svetlosti.
Z. P
