ENTranzicione promene u medijskoj sferi odrazile su se i na promenjen položaj novinara „od društveno-političkog do najamnog radnika”. I ova godina u znaku je nezavršenih privatizacija, pojava da pojedine medije kupuju vlasnici sumnjivog kapitala, a posle uspešnog „pazara” neretko ostavljaju novinare bez plata, kao i strah da bi takva sudbina mogla da zadesi još neprivatizovane kuće, čulo se na jučerašnjoj tribini kojom je Udruženje novinara Srbije obeležilo Dan novinara Srbije.
Ideje da se privatizacija obustavi, da bude delimična, selektivna ili da se izabere neki novi modalitet, kakve se pojavljuju u delu javnosti, po rečima Miloša Bečejića, direktora RTV Šabac, odocnele su. Država nije propisala neke posebne uslove za kupovinu elektronskih medija pa i nije čudno što postaju plen „poslovnih ljudi sa sumnjivim kapitalom” kojima su mediji potrebni za ličnu promociju ili iza svega stoje stranački interesi. Iako je takva opasnost prisutna, Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, navela je primer lista „Pančevac” u kome su zaposleni za predstojeću privatizaciju pripremili nekoliko varijanti kako bi izbegli sudbinu nekih drugih listova posle promene vlasništva.
Od svojevremeno društveno-političkog radnika novinari su danas postali najamni radnici, tačnije instrument u rukama poslodavaca, ocenio je Nino Brajević, predsednik UNS-a. Umesto da služe interesima javnosti, oni služe interesima poslodavaca koje, kako sada stvari stoje, neprekidno treba podsećati na prava zaposlenih u medijima. Iako je UNS pre dve godine pokrenuo inicijativu u Ministarstvu kulture da se Zakon o javnom informisanju dopuni obavezom da se zna ko su vlasnici pojedinih medija, a time izbegla nedopuštena medijska koncentracija, podrške nije bilo. Na konstataciju da za ovu, kao i druge inicijative iz oba novinarska udruženja nije bilo sluha, Miloš Janković, pomoćnik ministra kulture, uzvratio je da je pomenuto ministarstvo uvek bilo otvoreno za saradnju. Po zakonu, privatizacija lokalnih medija mora se okončati do kraja godine. Iako iz nekih sredina stižu predlozi da bi se neki elektronski mediji mogli transformisati u lokalne javne servise, Janković kaže da bi to značilo da budu na budžetu opštine „što je nerealno, jer ni RTS kao javni servis ne finansira država, već građani pretplatom”. Uvođenje nekakve dodatne pretplate za lokalne javne servise nazvao je besmislenom. Nedavno usvojen novinarski kodeks trebalo bi da obezbedi više reda u medijskoj sferi, ali pravi efekti mogu se očekivati tek kada se oformi medijski savet, nezavisno telo koje bi nadgledalo kako se poštuju pravila struke. Janković je juče potvrdio da su taj projekat podržali i urednici i vlasnici medija i da će medijski savet za štampane medije biti oformljen najkasnije do sredine godine.
M. P.
