ENKomšijske novosti istraživale su stavove i mišljenja o medijskim slobodama u medijima koji informišu na jezicima nacionalnih manjina. U istraživanju je učestvovalo 56 novinara koji rade u ovim medijima.
Medijske slobode u mediju u kojem rade 66,1% novinara ocenjuje kao zadovoljavajuće, njima nije zadovoljno 17,9%, dok je 16,1% veoma zadovoljno.
Na pitanje da li su cenzura i pritisci prisutni u medijima u kojima rade, najveći broj novinara je rekao da ne zna da li postoji cenzura (55,4%), a potom da cenzura nije prisutna (26,8%). Da cenzure nema reklo je 17,9% ispitanih.
Većina ispitanih, njih 64,3%, izjavilo je da nikada ne pribegava autocenzuri, 32,1% to čini povremeno, a 3,6% novinara je odgovorilo da u neznatnoj meri pribegava samocenzuri u strahu od cenzure.
Kao najveći problem medija koji informišu na jezicima nacionalnih manjina ispitanici su izdvojili ekonomski položaj (57,1%), neodgovarajuće tehničke i kadrovske kapacitete (48,2%), uticaj politike (39,3%), samovolju vlasnika i neregulisane radne odnose (16,1%), kao i vlasničku strukturu medija (12,5%).
Njihovo mišljenje je da ekonomski položaj medija ima uticaj na kvalitet informisanja medija – 51,8% misli da uticaj postoji ali da nije presudan, dok 48,2% smatra da ekonomski položaj u velikoj meri utiče na kvalitet informisanja.
Skoro polovina ispitanih smatra da su tehnički i kadrovski kapaciteti medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina zadovoljavajući, 44,6% da su nezadovoljavajući, a da su veoma dobri smatra 5,4% anketiranih.
Mišljenje novinara je da je informisanje na jezicima nacionalnih manjina u potpunosti (21,4%) ili bar delimično (67,9%) kvalitetno, dok mali broj (8,9%) smatra da ono nije kvalitetno.
Više od dve trećine ispitanih (78,5%) istaklo je da u zavisnosti od oblika vlasništva manjinskih redakcija postoje velike razlike u ekonomskom položaju novinara, odnosno da su u povlašćenom položaju manjinske redakcije u okviru Javnih servisa i mediji čije izdavače su osnovali nacionalni saveti.
U najtežem položaju, kako su odgovorili, su privatni mediji koji “imaju finansijskih teškoća“, „zapošljavaju honorarne saradnike“ i “nemaju pristup kompanijama marketinških usluga, odnosno kompanijama koje ne prepoznaju vrednost „malih“ manjinskih medija sa malom publikom“.
Među ispitanicima podeljeno je mišljenje da li mediji jedne nacionalne manjine imaju publiku i u drugim zajednicama. Polovina smatra da je nemaju, dok 48,2% smatra da mediji manjina imaju publiku i u drugim zajednicama.
Celokupno istraživanje preuzmite u prilogu.
