ENTokom jučerašnjeg, poslednjeg dana zasedanja Svetskog kongresa Međunarodnog instituta za štampu u Beogradu, direktor instituta Dejvid Dadž istakao je u razgovoru za „Politiku” da poštovanje slobode štampe u Srbiji postoji u načelu. Ipak je dodao: „Uprkos evidentnom napretku prethodnih godina, u praksi se manifestuju krupni propusti”.
Osvrnuvši se na nerasvetljena ubistva novinara u Srbiji, Dadž je rekao: „Očigledna je sklonost određenih krugova da kažnjavaju, štaviše vrše odmazdu nad autorima koji opisuju neprijatne istine.”
Bez linije razdvajanja
Englez bečkih manira, na čelu IPI-ja, naglasio je, međutim, da sklonost vršenju pritiska na novinare nikako nije srpska, već sveevropska „specijalnost”: „Ne može se povući linija razdvajanja između zemalja unutar i izvan EU… Problemi postoje širom Evrope, iako se manifestuju u različitim oblicima.” Izdvajajući primere Slovenije, Poljske i Velike Britanije, zemalja u kojima je učestala praksa krivičnog gonjenja novinara zbog objavljivanja istine, Dadž je istakao „perfidnost” tamošnjih vlasti. „Sankcionišu novinare pozivajući se na važeće zakone. Kada je neopravdanost takvih poteza očigledna, vade poslednji adut iz rukava – pozivaju se na zakone o odbrani od terorizma, koji stavljaju sva druga demokratska načela van snage.”
Ono što je Dadž sažeto kritikovao nije manifestovano samo u tri pomenute države. „Politika” je poslednjih godina redovno izveštavala o metodima ilegalnog nadzora i otvaranja krivičnih istraga protiv novinara širom Evrope, zbog objektivnog i istinitog izveštavanja. U Nemačkoj je pokrenuto sijaset zvaničnih istraga protiv tamošnjih medija i novinara zbog odavanja državnih tajni, saradnje sa potencijalnim teroristima…
Na optuženičkoj klupi
Najmarkantniji je bio prošlogodišnji slučaj otvaranja istrage protiv sedam vodećih listova Nemačke, njihovih novinara i glavnih urednika, od hamburškog nedeljnika „Cajt” do dnevnika „Frankfurter algemajne”. Prebačeno im je da su razvijali antidržavne, aktivnosti – jer su izvestili i podneli dokaze o nezakonitoj sprezi političkog vrha i obaveštajnih službi Nemačke sa američkim „rođacima” u službi CIA.
U Švajcarskoj su izvedeni novinari „Blika” pred lice pravde zbog odavanja vojnih tajni. Objavili su sadržaj tajnog egipatskog telegrama koji je presrela tamošnja vojnoobaveštajna služba. Sud nije želeo da uvaži činjenicu da je objavljivanje tih podataka bilo povod za potonju istragu Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, i za kasniju osudu ilegalnih praksi CIA u Evropi.
„Nimalo ne začuđuje činjenica da je Evropski sud za ljudska prava apelovao na političare da se kritičkije odnose prema praksi ometanja istraživačkog novinarstva”, zaključio je Dadž, da bi, na kraju, ukazao na evropski paradoks: „Tek nedavno u BiH je uvedena zakonska obaveza zaštite novinara pred zakonima kojim bi mogla da se ugrozi sloboda štampe… U Donjem domu u Londonu, sličan nacrt zakona je odbijen.”
Miloš Kazimirović
