ENNa okruglom stolu u NUNS-u predstavljen je izveštaj koji daje pregled novinskih tekstova u kojima se poziva na nacionalnu, versku i rasnu mržnju. Članovi strukovnih udruženja kritikovali su sudsku vlast jer ne koristi ni postojeće zakone kako bi sprečila govor mržnje.
Novinarska udruženja često osuđuju pozive na netoleranciju, ali – bez obzira na to – teške reči se i dalje pojavljuju na naslovnim stranama. Prema rečima samih novinara, krivci za to su političari, koji u svojim obraćanjima prelaze granicu dozvoljenog i pristojnog. Takav način javne borbe se onda prenosi u medije. Dušan Radulović, urednik Radio Beograda, kaže da je to jezik ulice: „Sada više nemamo samo prenošenje citata, vulgarnosti i ostalih besmislica koje iznose aktuelne političke elite, i ne samo oni, već to postaje obrazac pisanih tekstova i to je već sada jedan rečnik ulice.“
Prema Ustavu i važećim zakonima, svako pozivanje na diskriminaciju jeste kažnjivo. Tužilaštvo i sudovi, međutim, ni u jednom slučaju nisu reagovali. Samo u toku poslednje godine Komitet za ljudska prava podneo je 12 tužbi, ali su sve odbijene, kaže Mirna Kosanović: „Okružni sud u Beogradu je u neverovatno kratkom roku rekao da nije nadležan, a onda je predmete prebacio opštinskom sudu. Taj sud je u vrlo kratkom roku, takođe nekarakterističnom za naše pravosuđe, tužbe počeo da odbacuje.“
Mediji u borbi za publiku pribegavaju senzacionalizmu, a novinari kažu da će jedino viši profesionalni standardi sprečiti pojavu govora mržnje.
