ENUmesto da kao i ostale njihove kolege u slobodnom svetu teže unapređenju profesije, i vlastima i vlasnicima medija pošalju jasan signal da im se nepoštovanje slobode medija, jedne od najvažnijih tekovina modernog sveta može vratiti svom žestinom, novinari u Srbiji kucaju na čvrsto zatvorena vrata iza kojih se pomno čuvaju imena ubica i nalogodavaca ubistava Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Svetski dan slobode medija 2008. godine hiljade novinara u Srbiji dočekuju bez stalnog ugovora o radu, sa potpuno neizvesnom budućnošću i bez izgleda da zarade penziju. Desetine medija širom Srbije nije preživelo privatizaciju i danas umesto da se raduju svom danu, slave dostignute slobode i teže njihovom širenju, na stotine novinara doskorašnjih lokalnih medija traži novu profesiju i način da prežive.
S druge strane, partijskim nagodbama kreirani su zakoni kojim je praktično zaustavljen proces privatizacije elektronskih medija čime se samo nastavlja konfuzija i haos u informativnom prostoru. Umesto etike i profesionalizma medijsku produkciju uređuju partijski izborni štabovi i tajkuni, pa umesto slobodne konkurencije na medijskom tržištu dominiraju interesi ekonomsko-političkih centara moći.
U takvoj situaciji je teško naći pravi smisao u podsećanju da je Deklaracijom Ujedinjenih nacija usvojenom 3. maja 1991. u namibijskom gradu Vindhoku, na konferenciji o slobodi medija u Africi, cenzura proglašena grubim kršenjem ljudskih prava. Novinari u Srbiji ne strahuju od cenzure – oni se plaše ubijanja profesije. Onima koji više ne mogu da rade zato što su im divljom privatizacijom mediji ugašeni, kao i onima koji rade stalno strahujući da za profesionalno obavljanje posla i poštovanje novinarskog kodeksa mogu biti nagrađeni otkazom, pozivi na solidarnost i na poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija možda deluju licemerno. Tim pre što su novinari u ovoj zemlji i dalje najčešća meta uvreda, pretnji, fizičkih nasrtaja, sudskih tužbi… Na svetskoj rang listi slobode medija, koju objavljuje međunarodna profesionalna novinarska organizacija „Reporteri bez granica“, Srbija je 2007. godinu završila na 67. mestu. Bolje su plasirane sve evropske države, računajući i one koje kao i Srbija nisu članice Evropske unije. Ovaj poražavajući rang države, zapravo, i ne govori toliko o medijima koliko o odnosu vlasti prema medijskim slobodama.
Zato i ovom prilikom treba naglasiti da je slobodno informisanje jedno od stubova demokratije. Sloboda štampe garantovana je Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima donetom 14. decembra 1946. godine i proglašena temeljnim ljudskim pravom i garancijom svih drugih sloboda.
Ali, kao ni druge slobode, ni novinarska sloboda se ne dobija na poklon.
Za nju se i mora i vredi boriti. U Srbiji danas ta borba ne sme prestati, jer
bez slobode medija sve ostale slobode i prava ljudi ostaju tek puke, nespovodljive pravne norme i političke fraze.
U Beogradu: 3. maja 2008.
Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nadežda Gaće predsednik
Granski sindikat medija „Nezavisnost“
Dragan Milanović predsednik
