EN
[box align=’box-center’ id=’7737′]
„Uslovi rada u medijima nikad nisu bili gori i za ovu moju tvrdnju postoje i dokazi. Od početka godine u Crnoj Gori su zatvorena četiri medija. U samo jednom od njih, i to u onom najmanjem koji je zapošljavao svega nekoliko ljudi, zaposlenima nisu ostala dugovanja po osnovu zarada”, rekla je Camovićeva.
„Dugovanje zarada u pojedinim medijima je praksa, a najnovija pojava je da poslodavci koji duguju plate počinju da glume žrtve i da se čuju glasnije od onih koji za njih rade besplatno. Pa su zato primorani da se brane od zlih sindikalaca i pod pritiskom ‘maltretiranja’ ljudi koji su se drznuli da pitaju za svoje plate i da ih nazivaju bagrom i ostalim pogrdnim i prostačkim nazivima.”
Ona je navela da u crnogorskim medijima, kako je pokazalo nedavno istraživanje OEBS-a, imamo novinare koji svakodnevno rade po 12 ili čak 15 sati dnevno.
„Od novinara se očekuje da pišu o kršenju prava zaposlenih u ostalim delatnostima i takve priče se objavljuju u medijima”, kazala je Camovićeva.
„U istim medijima u kojima se dešavaju gora kršenja radnih prava od onih o kojima se piše. Koliko je to licemerno?! Kako se može od čoveka kojem je zabranjeno da se bori za sebe očekivati da se izbori za nekog drugog, za bolje društvo? To su paradoksalna pravila po kojima su zaposleni u crnogorskim medijima prinuđeni da žive.”
Camovićeva je dodala da su otkazi redovna pojava i pitala: „Kad će na red za otkaze da dođu menadžeri i ljudi koji uređuju novine, jer nema slobode medija dok nisu slobodni oni koji čine medije.”
Predsednik Evropske federacije novinara (EFN) Mogens Blicher Bjeregard je poručio da su „sigurnost, prava i radna mesta bile i biće tri ključne reči u EFN”.
„U ovom delu Evrope sloboda medija i bezbednost su važna pitanja. Nećemo i ne možemo dozvoliti da nadležni organi zatvaraju naše kolege, prete im, žele da ih ućutkaju”, poručio je Mogens.
„Prošle sedmice je jedan istraživački novinar pretučen u Hrvatskoj. Novinari ne pristaju da se pretnjama ućutkuju. Mi smo tu da kažemo naše priče, da osiguramo dalji razvoj demokratije. Podstičemo naše vlade da privedu pravdi sve počinioce, sve međunarodne međuvladine institucije pokušale su da iznađu pravi mehanizam za borbu protiv nekažnjivosti, uglavnom putem deklaracija, ali nažalost nisu preduzete konkretne aktivnosti.”
U Misiji OEBS-a, kako je istakla njena šefica za Crnu Goru Janina Hrebičkova, veruju da samo sa slobodnom i pluralističkom medijskom scenom mogu biti zagarantovani uslovi za dalji razvoj medija.
„Pitanje je kako novinari mogu biti nezavisni i slobodni ako se njihova radna prava ne poštuju u potpunosti. Kako novinari mogu biti nezavisni i slobodni, a da istovremeno kroz svoj rad i izveštavanje ne osvetljavaju pitanje poštovanja ljudskih prava svakog pojedinca”, pitala je Hrebičkova.
Kako je kazala, „jaki i nezavisni mediji neka su vrsta arbitra između vlade i građana, jer kada su ljudska prava zaštićena, vlade su odgovornije i kvalitet života ljudi postaje bolji”.
Po oceni generalnog sekretara Medijske organizacije za jugoistočnu Evropu Olivera Vujovića, velika je neizvesnost za budućnost novinara koji u mnogim zemljama pa i u Crnoj Gori žive sa 300 evra i neophodna je solidarnost novinara i njihovih strukovnih organizacija.
Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa kazala je da se za nepunu godinu od donošenja seta medijskih zakona stanje na srpskoj medijskoj sceni „znatno pogoršalo”. „Zakon o javnom informisanju oduzeo je lokalnoj samoupravi Ustavom garantovano pravo da osniva medije. Ukoliko ne bude odložena primena zakona 72 medija će 1. jula, kada je zakonski rok za izlazak države iz medija, biti ugašeno, javnost u ovim sredinama ostaće bez prava na u1086 îbjektivno i pravovremeno informisanje, a više od 3.000 naših kolega bez posla”, navela je Čabarkapa.
