ENIpak, najveće poniženje ta „najosetljivija grupacija“ doživela je od predsednika države lično koji je termin za odlazak u prodavnicu jednom nedeljno, od avetinjskih četiri do osam ujutro, ovako obrazložio: „Ja želim da vas na ovaj način što više demotivišem da biste što manje izlazili“. (Koliko se može razumeti, on je lično i predložio ovaj termin?) Očito, predsednik govori kao da je reč o nekom hiru penzionera ili odlasku u provod, a ne o neophodnoj kupovini hrane i drugih potrepština. Većina onih koje znam iz nekih razloga ne koriste usluge volontera, pa su prinuđeni da sami obavljaju taj posao. No, zbog rigoroznog koncepta „brige o starima“ poneki možda kupovinu zaista i koriste kao izlazak. Da li se neko od obolelih od kovida 19 zarazio u prodavnici nije poznato, ali ako jeste, onda je projekat „G65+“ poput dijete koju držite šest dana, a sedmog se prejedete, i to slatkiša.
Sa druge strane, izostanak fizičkih aktivnosti u kućnom karantinu, manjak vitamina D koji stvaraju sunčevi zraci a koji je bitan za imunitet, psihološke teskobe i traume zatvorenih, neretko i zaboravljenih ljudi u skučenim stanovima, mogu imati kobne posledice, opominju lekari i psiholozi.
Epidemiji će svakako jednom doći kraj, ali se nameće pitanje šta će se tada dešavati sa tim posebno zaštićenim građanima. Hoće li zbog neizgrađenog imuniteta oni ostati zatočenici u vlastitim domovima i onda kada svi ostali budu oslobođeni virusa i vanrednog stanja? A pošto je virus covid 19 velika nepoznanica, kako struka sve vreme ponavlja, logično je zapitati i kakvi će biti efekti pretpostavljenog kolektivnog imuniteta i kako će reagovati na to najstariji građani.
Uzgred, poznajem stare osobe zašle u devetu deceniju koje gotovo nisu ni posećivale lekare, dok su ih grip i slične bolesti retko napadale, ili su ih „preležale na nogama“. I obrnuto.
Zanimljivo je da se ne zna tačno koliki je stepen smrtnosti od korone u odnosu na druge „gripove“. U medijima možete naći podatak da od uobičajenog „sezonskog gripa“ svake godine umre oko 400.000 ljudi, a da je smrtnost kod ptičijeg gripa 50 odsto, a kod SARS-a 10 odsto.
Za kraj, možda nije naodmet citirati poznatog ex YU novinara, Gorana Milića, koji se zapitao zbog čega se svakoga dana saopštavaju brojke zaraženih, obolelih i umrlih od korone, i zbog čega se to ne radi onda sa svim bolestima koje dovode do smrtnog ishoda. „Svakodnevno prebrojavanje zaraženih i umrlih od korona virusa na svakoj tački kugle zemaljske i njihovo plasiranje putem medija sedmicama stvara psihozu iz koje, čini se, izlaza nema.“
(Autorka je novinarka u penziji iz Subotice)
