EN
Neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja je vrsta nasilja koju krivični zakon Srbije ne prepoznaje kao posebno krivično delo, pa ga sudovi procesuiraju kao polno uznemiravanje, pornografiju ili neovlašćeno objavljivanje tuđih sadržaja, proganjanja ili prinude.
Novinarke i javne ličnosti najčešće su žrtve dipfejk pornografije, a Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže za Euronews Srbija da je ta organizacija pokrenula kampanju koju je podržalo oko 22.000 građana, ali i brojne nevladine organizacije, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, mediji svih vrsta, ali i marketinške agencije koje su napravile besplatnu kampanju, a sve sa ciljem da navedeni problem postane krivično delo.
„Sada sa društvenim mrežama, lažnim nalozima i svime ostalim vi ne znate ko stoji iza toga, niti možete tako lako da ustanovite, u stvari, skoro i nemoguće nekada ustanoviti ko stoji iza nekog lažnog naloga“, objašnjava ona.
Macanović kaže da je njihovo zalaganje dovelo do toga da Ministarstvo pravde „konačno podigne rampu“.
„Mi sad imamo jednu epidemiju te vrste nasilja“, kaže ona navodeći da se dopunama zakona predlaže da to bude novo krivično delo.
Naglašava da se trenutno čeka predlog Ministarstva pravde.
„Ministarstvo pravde je reklo da imajući u vidu veliki broj komentara koji je stigao i na krivični zakon i zakonik o krivičnom postupku, objavili su nedavno da će i nastaviti javnu raspravu i tokom 2025. godine, tako da se nadam da ćemo imati mogućnosti da dalje diskutujemo s Ministarstvom pravde i da to delo bude definisano na najsveobuhvatniji način, te da obuhvati sve ovo što se javlja kao problem“, kaže ona.
„Najviše ih ima na Telegram grupama“
Ukazuje i na to da je Hrvatska prva u regionu usvojila ovakav zakon, te da je Autonomni ženski centar pre dve godine predlagao „unapređeniju hrvatsku definiciju tog krivičnog dela“.
„U međuvremenu, prošle godine u decembru, usvojila je Crna Gora, pa smo mi Ministarstvu pravde ponudile dva rešenja koja smo unapredili s ovim što se dešava i kod nas i što nema u njihovim definicijama krivičnog dela. Ali to ne znači da Ministarstvo pravde ne može da izađe i s trećim rešenjem definicije. Bitno je da budu obuhvaćeni svi ovi oblici koje smo naveli, a to je da se kažnjavaju i deepfake fotografije, sve obeležene fotografije, da se kažnjavaju i pretnje objavljivanjem tih fotografija kao osnovno krivično delo, a da se kao teže krivično delo kažnjavaju svi ovi administratori u raznim grupama, jer oni faktički moraju da snose veću odgovornost imajući u vidu da su napravili prostor gde je moguće deljenje i širenje informacija o ženama“, objašnjava ona navodeći da se u te svrhe najviše koriste Telegram grupe.
Ističe da su Telegram grupe bile prve otkrivene, ali i da takve grupe postoje i na Reditu i na drugim platformama.
Na podatak da je neophodno manje od 25 minuta i jedna jasna fotografija lica kako bi se besplatno kreirao lažni pornografski video od 60 sekundi, Macanović komentariše da je to zastrašujuće.
Deca takođe zloupotrebljavaju aplikacije
Navodi da posebno zabrinjava široka upotreba takvih aplikacija među decom osnovnoškolkog uzrasta, pretežno onih koji su sedmi i osmi razred.
„Mi smo nažalost takve slučajeve imali na početku ove godine. To su takozvane aplikacije za skidanje, te aplikacije nude, na primer, kao probni period da mogu tri fotografije da se obnaže, a onda posle toga se plaća neka naknada toj aplikaciji i da su onda oni to iskoristili, bukvalno nečiju fotografiju potpuno obučenu, obnažili svoje drugarice školske, svoje nastavnice u školi i onda to širili i delili. I to je ono što je zastrašujuće“, kaže naša sagovornica.
Pojedine države uvode zakone koji se bave odgovornošću platforme, onog momenta kada se postave fotografije, dodaje ona.
„Preko veštačke inteligencije može da se ustanovi da se radi opet o fotografijama nastalim pomoću veštačke inteligencije, da se one skinu, ali i takođe da se zabranjuju takve vrste aplikacija i da ako bi se i nudile, da se odmah kažnjavaju oni koji nude uopšte takve vrste aplikacija na prodaju“.
Autonomnom ženskom centru se javi jedna žena nedeljno sa ovim problemom, kaže Macanović.
„Mi sve možemo biti žrtve tog krivičnog dela i svako od nas bez obzira kog je pola. Samo pitanje je kakve će posledice ostaviti, zato što vi nikada ne znate na koji način neko može da zloupotrebi bilo koju vašu fotografiju bilo gde da je objavljena“, kaže ona.
Slučaj Tejlor Svift
Pa ipak, naglašava i da ovaj problem postaje vidljiv kada su u pitanju novinarke, javne ličnosti, pa čak i političarke.
„Tejlor Svift je to doživela sa dipfejk fotografijom. Samo što Tejlor Svift ima više novca i mogućnosti, pa je mogla možda pre da, kako da kažem, pripreti svim društvenim mrežama da se to skine odmah, ali to je ipak bilo viđeno jedno dobrih par dana. Na primer, italijanska predsednica Đorđa Meloni, njoj se to desilo. Vi sad, koju god, nažalost, glumicu ili bilo koju javnu ličnost da guglate, vi ćete na nekim daljim stranama moći da pronađete to kao njihove pornografske slike za koje su sigurno delo dipfejk fotografija i snimaka, ali dešava se i običnim građankama, građanima, samo je pitanje koliko imate mogućnosti da to zaustavite“, kaže ona.
Navodi i da kada imate upornog počinioca, žrtva nema drugi izbor osim da ide u određeni krivični postupak, i da je iz tog razloga potrebno da se ustanovi posebno krivično delo, kako bi počinioci mogli da se procesuiraju.
Izvor: Euronews Srbija
