ENМедијска свакодневица показује да у домаћим гласилима има све више скандала, непроверених информација, клевета и пуких измишљотина иза којих стоје анонимни извори. У намери да се стање срозаног професионализма поправи, Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије најавили су скоро доношење заједничког професионалног кодекса. Међутим, свесни су да и када се кодекс сачини не постоје механизми који би обавезивали медијске посленике да се прописаних стандарда и придржавају. Једна од идеја је да би ту неопходну обавезност поштовања кодекса ваљало убележити, рецимо, и у Закон о јавном информисању.
На питање шта ће Министарство културе са своје стране да уради на плану унапређења професионализма у медијима, министар Драган Којадиновић објашњава:
– Та удружења морају да промене начин свог деловања. Често им отворено говорим да се понашају као месна заједница у новинарству и да морају директније да се укључе у враћање новинарства пре свега занату, професији. Чињеница је да су се у многим редакцијама изгубили уређивачки слојеви, да се у многим редакцијама подлеже најнижим поривима тржишта, да врло често имамо дезинформације, бомбасте наслове које дају такви „ уредници” и који немају упориште у текстовима. Удружења а не било који државни орган или министарство треба да пропишу врло јасне, не строге, него јасне кодексе шта је новинарство, како раде новинари и шта је прихватљиво а шта није. Данас има редакција, у штампаним медијима пре свега, које свесно иду на ширење лажи јер ће тиме драстично повећати тираж, а ту одмах укалкулишу и будуће одштете које ће платити онима који ће покренути судске поступке.
Имамо добре законе
Зашто на те појаве нико не реагује, рецимо надлежна тужилаштва?
– Ту је донета и нова законска регулатива. Пре шест месеци смо имали жестоке дискусије о томе да ли треба да се новинарима прети затвором или не. Министарство правосуђа и Министарство културе били су изричито против тога и тражили смо да се пропишу високе новчане казне – подсећа министар на нови Кривични законик који је искључио затвор за дела клевете и увреде, али увео високе новчане казне:
– То је сада урађено. Мислим да људи који су оштећени можда нису довољно упућени и не користе законску регулативу која постоји. Није реч о претњи новинарима, већ да се у сваку редакцију врати оно што је нормално и што поразумева занатско и професионално новинарство, да се врати права функција правог главног уредника, да се врате функције уредника деска и слично. Многе ствари не би могле да прођу код правих уредника, а посебно не клевете, а нарочито не смишљене и тенденциозне лажи које намерно шире.
На путу повратка професионализма Којадиновић сматра да је пресудна улога новинарских удружења која не би смела да буду „синдикалне организације у које може свако да се учлани, само зато што ће да плати чланарину и само због тога да буде брањен и кад јесте и кад није у праву”. Каже да на разним скуповима од представника УНС-а и НУНС-а чује да је ситуација можда чак и гора него у Милошевићево време, јер имамо 400 актуелних спорова против новина и новинара. При томе замера што нико не каже да ли је од тог броја поступака бар неки оправдан.
Пресудиће читаоци и гледаоци
Будући кодекс, по речима Којадиновића, јесте нужда ради опстанка професије и медија „јер, нико неће да купује новине које свакога дана шире лажи или да гледа емисије које дезинформишу без обзира на то колико коштају, јер човек хоће за новац да добије квалитет”.
Што се тиче неке нове законске регулативе која би требало да „оснажи” поштовање професионалних норми из кодекса, министар је категоричан: – Није тачно да су нам потребни нови закони, јер често имамо добре законе а лошу праксу. Стално се извлачимо на нове законе, а законе већ имамо и ови постојећи су добри.
Да ли ће будући кодекс – сам по себи, бити довољан да се његове одредбе поштују?
– Хоће. Ту је најважније тржиште, значи читаоци, слушаоци, гледаоци као крајњи корисници које заборављамо, а управо они ће најбоље да оцене ко јесте, а ко није професионалан. Кодексом треба да се пропише да испод текста буде потпис, а не иницијали, да све буде транспарентно.
Што се тиче конкретних мера којима би се оснажила примена будућег кодекса, односно повратка професионализма у медије, Којадиновић каже да ће он као министар и ресор на чијем је челу да учине све што треба подсећајући да „министарство треба да буде само пуки сервис оправданих захтева који стижу из струковних удружења и са других страна, али и од корисника услуга”
Селекција
Министар сматра да су новинарска удружења та која могу много да ураде на сређивању стања у професији. Рецимо, приликом пријема нових чланова би требало да праве селекцију, па ако треба и одбију појединце склоне пропустима, јер такви и не заслужују да буду чланови. По његовом мишљењу, и уреднике који су чланови новинарских удружења, а при томe одобравају спорне, сензационалистичке и непрофесионалне текстове, удружења би требало да искључе из чланства.
– Конкретно, удружења морају да престану да буду синдикалне организације, већ права удружења, селективна у пријему чланова и да имају јасна мерила на основу којих вас или мене примају у чланство и да ли то заслужујемо на основу свог рада – каже Драган Којадиновић.
