ENPojedini čitaoci Danasa će reći da to rade samo ponedeljkom kada na TV stranama Zoran Panović, ovogodišnji dobitnik nagrade Nikola Burzan, ima svoju kolumnu Rafali u kamenolomu.
U obrazloženju jednoglasne odluke žirija navodi se da je Panoviću pripalo priznanje za izvanredan doprinos ugledu dnevnika koji ove godine slavi deseti rođendan. Žiri je ukazao da je Panović poslednjih godina jedan od najoriginalnijih domaćih kolumnista i komentatora, autor autentičnog stila i rafiniranog osećaja za fenomenologiju svekolike (ne)kulture savremenog srpskog društva.
Za Panovića se može reći da je dete Danasa, jer je u njemu od prvog broja, i da su zajedno prošli mnogo toga. Sa setom se seća početaka Danasa u Jagićevoj ulici i improvizatorsko-romantičarske atmosfere koja će se, kako navodi, teško ponoviti. Smatra da za deset godina rada u ovakvoj Srbiji treba imati beneficirani radni staž zbog velike kondenzacije istorije. – Danas je ipak izlazio u tri države – ističe Panović.
Panović je rođen 20. decembra 1970. godine u Užicu, a Filozofski fakultet, smer sociologija, završio je u Beogradu. Uprkos burnim vremenima smatra da u neku ruku ima privilegovano iskustvo jer je upoznao i period Josipa Broza Tita, Miloševićev, kao i ovaj posle 5. oktobra.
Iako će mnogi reći da je Panović možda i najbolji reporter, često ćete ga videti na dnevnim događajima. Ističe da mu je pomalo žao što zbog dnevnih događaja nema vremena za reportaže, ali i da tu pronalazi inspiraciju za kolumne. Sam kaže da je u Danasu pisao u svim redakcijama, osim u spoljnoj.
Iako je na političkoj rubrici Danasa, piše i o rokenrolu, stripovima, filmovima i fudbalu i sam kaže da kada se to pomeša s politikom garancija je za dobar novinarski proizvod. U tom smislu su mu vodilja bili tekstovi Žike Bogdanovića u Pegazu, kao i Bogdana Tirnanića o Supermenu i ostalim likovima devete umetnosti. Često ga možete videti kako nosi novine pod miškom (čita gotovo sve novine i sakuplja za dokumentaciju).
Uoči Nove godine dobio je nagradu za kolumnu Udruženja novinara Srbije, kao i nagradu magazina TV Novosti za TV kritiku 2006. godine. Kaže da je zanimljivo da je nagrade počeo da dobija tek pišući o televiziji. On sam smatra da je pisanje o televiziji za njega bio veliki izazov. Naš verovatno najpoznatiji filmski kritičar Ranko Munitić kaže da Panović ima neverovatnu moć komparacije glumaca koju on često ne primeti.
U njegovom vokmenu (ostao je veran kasetama) najčešće se nalazi Brus Springstin koji je, kako kaže, najviše uticao na njegov razvoj. Panović mu se divi jer ume da od luzerske sudbine napravi epsku priču. – Ovde se više ceni neka druga epika, iako je u njoj veliki broj luzera – smatra Panović. Ratovi zvezda su za njega i dalje vrhunac filmske umetnosti, a Korto Malteze stripa.
Navodi da se u svojim tekstovima često služi onim što je američki sociolog Rajt Mils nazvao „sociološkom“ imaginacijom“, što je blizu onoga što bi trebalo da bude „novinarska imaginacija“.
Da mu je ova godina uspešna pokazale su i titule Crvene zvezde, ali i Intera čiji je veliki fan i još uvek prepričava duel Zvezda – Inter na Marakani početkom osamdesetih. Kao svaki lokalpatriota navija i za užičku Slobodu.
Najčešće ga možete pronaći u „ćumezu“ kod hrama Svetog Save, u društvu književnika Svetislava Basare s kojim ima najviše urađenih intervjua. Zastupljen je u antologijama Beogradski filmski kritičarski krug i Ko je ko u srpskoj satiri.
Miloš Miloradović
