ENOstaje nejasno da li će ovaj trend biti kratkog daha i poslužiti da se privuče dovoljan broj čitalaca i oglašivača, kako bi povećali profit industrije.
Kako prodaja novina opada u gotovo svim razvijenim ekonomijama, jer se čitaoci okreću internetu i drugim izvorima vesti, izdavači su voljni da prihvate bilo koju strategiju da bi povećali tiraž. Ispitivanja pokazuju da čitaoci vole tabloide zato što su lakši za rukovanje od velikog formata, posebno kada se čitaju na klupi u vetrovitom parku ili u punom vozu.
„Ljudi žele stvari upakovane na jednostavan način, bilo da su to automobili, … ili novine,“ kaže Nil Hurman, generalni direktor Maning Gotlib OMD, londonske firme koja zakupljuje oglasni prostor u novinama i drugim medijima. „Novine samo prate te prohteve.“
Vol Strit džernel je poslednja novina koja je najavila da će smanjiti svoj format, kao i da planira da počne štampanje svojih evropskih i azijskih izdanja u formatu tabloida već u oktobru, pri čemu bi američko izdanje zadržalo veliki format.
Prošlog meseca, Nju Strejts tajms, malezijske novine na engleskom jeziku, potpuno su postale tabloid, nakon što su u septembru prošle godine pored regularnog izdanja štampali novine i u formratu tabloida kao test. Mnoštvo novina u Skandinaviji uvode takve promene ove godine, sledeći slične poteze koje su njihovi konkurenti napravili prošle godine. Novine u Švajcarskoj, Francuskoj i Bugarskoj takođe smanjuju veličinu strane.
Džim Čizholm, konsultant i strategijski savetnik Svetske asocijacije novina sa sedištem u Parizu, procenjuje da će do kraja ove godine više od 40 odsto novina širom sveta postati tabloidi, dok su 1999. činili jednu trećinu.
Ovaj novi talas delom je podstaknut odlukom britanskog Indipendenta da postane tabloid u 2003, pošto je tiraž pao sa 400.000 primeraka na samo 200.000 u 1990. Takav potez odmah je sledio londonski Tajms.
„Svi su bili vrlo uzbuđeni kada je Indipendent napravio taj potez,“ rekao je Čizholm, „mada se u stvari tako nešto događa decenijama.“
Doista, skorašnje promene u Indipendentu i Tajmsu uticale su na druge novine velikog formata koje su se gnušale tabloida – ozloglašenih u Britaniji zbog devojaka u toplesu na trećoj strani, a u Americi po objavljivanju priča svedoka o iskrcavanju vanzemaljaca- da ponovo razmotre ovaj tabu. Ali, neke britanske novine napravile su takav preokret još ranije, na primer Dejli mejl 1971. i San 1969.
Iako je tiraž Indipendenta skočio za više od 20 odsto, nakon uvođenja novog formata, mnoge druge novine koje su, takođe, usvojile ovaj format imale su pomešano iskustvo. Tiraž novina koje promene format ima zaista tendenciju da poraste, barem neko vreme. Ali firme za oglašavanje koje obezbeđuju profit većini novinskih kompanija na većini tržišta, pogotovo u SAD gde su cene novina niske, ponekad su više skeptične od čitalaca, kad je u pitanju korist od tabloidskog trenada.
Kako sve više „kvalitetnih“ novina prelazi na kompaktni format, tradicionalna percepcija da oglašavanje u tabloidima umanjuje vrednost „brenda“ danas je manje važna. Ali Hurman tvrdi da agencije za oglašavanje obično insistiraju da plate bar 10, pa čak i 15 odsto manje za celu stranu u tabloidu, nego za isti takav prostor u novinama velikog formata, jer je jednostavno format manji. Tabloidi imaju mnogo nepotrebno izgubljenog prostora zato što veći deo zauzimaju beline između stubaca i iznad članaka.
Na tržištima kao što su Sjedinjene Države i Nemačka, gde se nacionalne novine slabo prodaju, a regionalne drže monopol, izdavači mnogo manje pate od pritiska konkurencije da postanu tabloidi.
Velt, nemačke novine koje izdaje Aleks Špringer Verlag, uvele su kompaktno izdanje pored regularnog izdanja prošlog maja. Iako kompanija ne razdvaja posebno tiraž svakog izdanja, navodi se da je ukupni tiraž povećan za 10 odsto. Glavno izdanje, populistički Bild cajtung, podseća na tabloid po mnogo čemu, ali se i dalje štampa na velikom formatu.
„Ovde izdavači ne žure nikud sa promenama,“ rekao je Horst Roper, direktor Instituta za Medijske studije u Dortmundu, u Nemačkoj.
Drugde, međutim, izgleda kao da ovaj trend uzima maha. Kako tiraži novina opadaju – u Sjedinjenim Državama za 1,9 odsto u proteklih šest meseci – smanjeni format papira nudi i način da se smanje troškovi. Izdavači mogu da uštede na troškovima za roto papir, ali će to i dalje nuditi čitaocima nešto što izgleda „deblje“ nego veliki format.
U slučaju evropskih i azijskih izdanja Vol Strit džernel, promena formata obezbediće dodatne uštede zato što je veliki format lista neobično širok i zahteva specijalne konfiguracije rotacije. Neke od predviđenih godišnjih ušteda koje iznose 17 miliona dolara pristići će i zbog smanjenja broja zaposlenih i drugih mera.
Analitičari kažu da promene veličine novina neće mnogo doprineti ako se ne kombinuju i sa drugim potezima, kao što je efektnije korišćenje interneta.
„Sa tačke gledišta jednog oglašivača, mi želimo da novine nađu rešenje koje će sprečiti njihovu magrinalizaciju u digitalnom svetu,“ rekao je Hurman. „Ali moraće da urade mnogo više od toga nego što je igranje sa veličinom papira na kojem se štampaju.“
Erik Plafner
