„Novosti“ su srpski brend

Danas nije jubilej, ali jeste važan datum: na današnji dan, pre 53 godine, na ulicama Beograda prvi put su se pojavile „Večernje novosti“, u osam hiljada primeraka, u trenucima dramatične tršćanske krize.
     
Više od pola veka „Večernje novosti“ su letopis jedne uzbudljive jugoslovenske i srpske epohe.
     U šest milijardi do sada odštampanih primeraka, u „Novostima “ je zgusnuto istorijsko nasleđe, čija će se poglavlja tek iščitavati i prosuđivati.
     
Gde je danas taj prvi večernjak, prvi bulevarac, prvi nestaško, začetnik jedne nove, moderne ere srpskog novinarstva, novog talasa, nove škole, nove formule, novog jezika, novog formata?
     
„NOVOSTI“ su danas, ma kako to izgledalo samozaljubljeno ili samouvereno rečeno – prve novine. Prve po tiražu, po rasprostranjenosti, po uticaju, po širini kojom prekrivaju život, po realizmu kojim sagledavaju zbivanja, po profesionalnoj stabilnosti sa kojom prate gibanja na ovim brdovitim prostorima.
     
„NOVOSTI“ su danas nacionalna kuća. Kuća od nacionalnog interesa. Srpski brend.
     
     Pre dva meseca, iz ruku zaposlenih i penzionisanih radnika – akcionara „Novosti“, prešle su u ruke modernih srpskih kapitalista i ostale jednom trećinom u suvlasništvu države Srbije. I danas je za neke glavna pitalica: hoće li se „Novosti“ promeniti?
     
Odgovor je: hoće!
     Ali – nabolje!
     Niko, naravno, pametan, ne bi kupio tako dobru, utemeljenu i dugovečnu kuću, kao što su „Novosti“ da bi je razgrađivao ili joj potkopavao temelje. Naprotiv.
     „NOVOSTI“ mogu biti i u rukama kapitalista, šarolikih vlasnika, gazda, akcionara, javno prepoznatljivih ili diskretnih, ali se ne može dirati, ne može razlivati i u privatne ili državne kanale pretakati – matica uređivačke politike „Novosti“. Ona je merilo i odnosa, i poverenja, i uloga, i zalog za sigurnu budućnost. To je temeljac na kome se sve ostalo doziđuje – od zarade do marketinga, od uticaja do poverenja, od ugleda do novca. 
   
  „NOVOSTI“ nemaju razloga da odustaju:
     * od tradicije,
     * od spoznaje da su narodne novine,
     * od zrelog nacionalnog opredeljenja,
     * od modernog patriotizma,
     * od manjinsko-nacionalne tolerantnosti,
     * od partijske neutralnosti,
     * od demokratske širine,
     * od jezika,
     * od modernih civilizacijskih usluga,
     * od proevropskog opredeljenja zajedništva.

     „NOVOSTI„, svesne svog položaja i uloge, obaveza i zadataka, izazova i stremljenja, mogu još da poboljšaju i podignu:
     * odgovornost za javnu reč,
     * profesionalne kriterijume,
     * etičku čistotu,
     * da budu još raznovrsnije,
     * mlađe i lepršavije,
     * brže i tačnije,
     * hrabrije i samostalnije,
     * grafički umivenije i modernije.
     
„NOVOSTIMA„, u ovoj fazi pune zrelosti, nije potrebna:     
– trka u senzacionalizmu, koja postaje žuta, smrdljiva i otužna,
– tabloidizacija, koja u Srbiji počinje da uvodi antinovinarstvo i krivotvorstvo,
– bezbojna neutralnost koja vodi ka kukavičluku,
– plaćeničko podaništvo koje ne preza od rasprodaje i delova svoje zemlje.
     
„NOVOSTI“ se ne smeju pretvoriti u informativne samoposluge u kojima se prodaju unapred upakovani i „firmirani“ artikli – informacije.
     
„NOVOSTI“ se ne mogu industrijalizovati i postati traka sa zapušačima, nego moraju ostati – fabrika otvorenih informacija, industrija mašte, kreativna radionica u kojoj se svakog dana, iz utrobe zbivanja ili sa površinskog kopa događaja – odabiraju za čitaoce najbolje, najzanimljivije i najvažnije.
     
„NOVOSTI“ će i u tržišno neusklađenim uslovima, zakonski neregulisanim odnosima, haotičnom stanju u prodaji novina, prodoru divljeg i dampinškog stranog kapitala, preteranoj državnoj nehatnosti – očuvati, uz velike napore, svoje principe i zadržati svoje nezamenljivo mesto na medijskoj mapi Srbije, Crne Gore, Republike Srpske…
     
* **   **** ****   *** ***  ****
NAJTIRAŽNIJI DNEVNI LIST U ZEMLjI
SLAVI 53. ROĐENDAN
Ideja o pokretanju “Večernjih novosti” potekla je od Vladimira Dedijera, koji je pomislio kako bi bilo dobro da krene jedan moderan list s mnogo fotografija i krupnih naslova. Predložio je da se zove “Večernja Borba”, ali u tom trenutku, sasvim slučajno, naišao je Dušan – Duda Timotijević i rekao “Večernje novosti” – lako se izvikuje.
Prvi broj izašao je u petak 16. oktobra 1953. godine.
Najteži dan u istoriji “Novosti”, ne računajući period Miloševićevog otimanja lista 2000. godine, bio je 4. novembar 1953. Tiraž je bio samo 7.050 primeraka, bio je to jedini trenutak kada se razmišljalo o gašenju “Novosti”. Istog dana krenuo je feljton o skandalima Petra Karađorđevića i od tada tiraž je samo rastao.
Svakodnevna kolumna Juga Grizelja bio je još jedan pionirski potez “Novosti”. To je bio životni stav autora rubrike “Iz mog ugla”, što je i njemu i listu donelo ogromnu popularnost.

Hrabrost plaćena životom
Tri su najtužnija dana u istoriji “Večernjih novosti”. Prvi 7. oktobra 1991. kada je – duboko u hrvatskim položajima, želeći da napiše što autentičniji izveštaj – poginuo naš novinar Milan Žegarac (44). Iste godine u Vukovaru je poginuo i novinar “Novosti” Jusuf Čehajić. Tragična subina sačekala je, 2001. godine, i našeg dopisnika iz Jagodine Milana Pantića. Ubijen je na kućnom pragu, zbog tekstova. Ubice su još na slobodi…

Avangarda srpskog žurnalizma:
Stalna rubrika filmskog kritičara “Novosti” Vojina Vitezice

Teško je i u svetu naći primer da je jedan novinar punih trideset godina svakog dana pisao i uređivao svoju rubriku, kao naš Jovan Hadži-Kostić. Išao je i bukvalno preko TRN-a do zvezda. Njegova rubrika “Tako reći nezvanično” postala je, više nego bilo koja druga stalna rubrika, simbol “Večernjih novosti”.


Nismo Cigani već nacija”, bio je naslov koji su 1. marta 1969. godine izvikivali tamnoputi kolporteri prodajući “Novosti”. Bila je to ogromna akcija našeg lista, vodio ju je Jovan Kesar, a u njoj su ovi vekovni nomadi prvi put javno, iz dana u dan, govorili o svojoj diskriminaciji kao sudbini. Reakcije na tekst bile su burne, ali su “Novosti” stale iza čoveka – Roma. Višemesečna kampanja pod nazivom “Rom traži mesto pod suncem” presudno je uticala na to da Romi konačno dobiju status nacionalne manjine.


SUBOTOM – JEFTINIJE
Akcija “Večernjih novosti” koju je vodio urednik beogradske rubrike Mensur Šačić – svakog dana od juna do decembra 1989. godine – dovela je do jeftinije struje vikendom. Njegovom naslovu “Subotom – jeftinije” na početku su se smejali, kasnije su ga napadali iz tadašnjeg EPS-a, ali su 28. novembra građani i “Novosti” doneli peticiju s 73.249 potpisa i – struja je pojeftinila.

STRIP: U vreme kada su svi stripovi bez potpisa Diznija bili drskost, “Novosti” su lansirale “Porodicu Tarana”. S raznim pauzama, ovaj strip se pojavljivao na našim stranama od 1954. do 1989. godine. U međuvremenu objavljivali smo čuvenu udavaču “Juliju Džons”, ali je ni posle 25 godina nismo udali. Sve do 28. februara 1989. strip je bio sastavni deo “Novosti”. Onda smo posvetili deset strana mitinzima protiv raspada Jugoslavije, i od tada, nevoljno, ostali u raljama politike.
Sportska rubrika verovatno je najzaslužnija što su “Novosti” brzo i silovito osvajale tržište. Njene udarne rubrike, objavljivane na poslednjoj strani, bile su naš drugi izlog, iako i danas nemali broj čitalaca “Novosti” čita otpozadi. Prava legenda u plejadi vrhunskih sportskih novinara koje je iznedrio naš list svakako je bio Časlav Jakovljević Cakan.


ŠTA DANAS PRODAJE NOVINE?
Pitanje Dejana Gajića, koji je 1971. preminuo u redakciji, i danas je najvažnije u našem listu.
Najveći tiraž “Večernje novosti” imale su 5. maja 1980. u broju u kojem su objavile Titovu smrt. Ukupan tiraž sa svim vanrednim izdanjima bio je 1.030.150 primeraka.
Prvi novogodišnji kalendar našeg lista, sa slikom Lepe Lukić, 27. decembra 1971. godine doneo je tiraž od 700.000, broj od petka 10. aprila 1988. s velikom nagradnom igrom štampan je u 675.067.


NAŠA IZDANjA:

SPORT
Najstariji sportski list u zemlji – više od 60 godina objavljuje vesti, izveštaje i reportaže s više od 60 sportskih disciplina. S najrazvijenijom dopisničkom mrežom u zemlji (više od 500 dopisnika), saradnicima iz inostranstva, dnevni list “Sport” prati gotovo svaki važan događaj s lica mesta i zato i ima status najautoritativnijeg hroničara sporta.


OGLASI
Svakog utorka u Beogradu i srede u Srbiji “Novosti oglasi” su bile i ostale – novine koje se kupuju iz interesa. Davne 1989. godine kada se zemlja tek približavala kapitalizmu, u Kompaniji “Novosti” bilo je dovoljno profesionalnog sluha i poslovne preduzimljivosti da se izađe u susret novim poslovnim trendovima i tržišnoj ekonomiji.


ENIGMA
Ako već ne mogu globalne probleme, naši čitaoci rešavaju ono što mogu. Jer “Enigma” jeste njihova tajna i autentična porodična zabava. Već 55 godina naš list osim enigmatskog ima i tekstualni deo, koji čitaoce vodi u otkrivanje tajanstvenih života poznatih umetnika, skrivenih poruka umetničkih dela, života naučnika, putovanja po kosmosu…


TV NOVOSTI
TV Novosti” su jedini časopis posvećen televiziji, osmišljen i dizajniran po ugledu na svetske parnjake, ali prilagođen našoj medijskoj sceni. Danas, praktično, ne postoji osoba koja je nešto značila na malim ekranima, a da nije zabeležena na stranicama našeg lista, ali naš nedeljnik je prepoznatljiv i kao posmatrač svetskog džet-seta, donosilac ekskluzivnih intervjua u kojima sa sagovornicima priča na “ti”.


KALIBAR
Za više od deset godina novinari “Kalibra” testirali su i objavili karakteristike oko 10.000 vrsta vatrenog oružja. To je jedini izvor informacija ljubiteljima oružja, a zahvaljujući ekipi izvrsnih stručnjaka, najveća pažnja posvećena je edukaciji i bezbednom rukovanju oružjem.

ZOV
Revija za ljubitelje prirode “Zov” već 24 godine svakog drugog petka pronalazi put do ljubitelja životinja, ali i svih ljudi s raznovrsnim hobijima. Jer, prvobitna zamisao da se o hobijima piše na osnovama nauke, na popularan način, nije izmenjena do danas. Poseban deo sada su hobi-oglasi, koji zauzimaju čak trećinu lista. Jer, ako vam treba ljubimac pozovite “Zov”.

TREĆE OKO
Treće oko” je časopis za granična područja nauke, misterije prošlosti i današnjih dana i fenomene za koje ne postoje racionalna objašnjenja. Poseban akcenat je na duhovnosti – verskom životu i mističnim iskustvima svih konfesija.

BILJE I ZDRAVLJE
O našem najmlađem izdanju najbolje govori izuzetan tiražni uspeh. Reč je o potpuno jedinstvenom izdanju koje se bavi posebnim i veoma praktičnim aspektom zdravlja, zahvaljujući pre svega odličnoj saradnji s mnogobrojnim stručnjacima iz različitih oblasti, ali naročito čitaocima, koji ponekad postaju bukvalno urednici našeg lista.

REVIJA 92
U novom dizajnu naša “Revija 92” ponovo postaje list koji se “zove” za rušenje tabua i sa pričama s one strane zakona. Od pojavljivanja prvog broja 26. maja 1989. „Revija“ je bila i ostala svojevrstan hroničar crne hronike, kroz koju su prošle sve tragične stvari naše prošlosti. I, sadašnjosti…


TIP
Za svoje četiri godine, “Tip” je zauzeo prvo mesto u kladioničarskom svetu. Jedinstvena formula prilagođena pasioniranim ljubiteljima sporta i kockarima – s ekskluzivnim prognozama stranih i domaćih fudbalera, najtačnijim statistikama, tabelama… pronašla je put do čitalaca i postala centralno mesto oko kojeg se, pred nedeljno kolo, okuplja mlad svet.


NAGRADE “NOVOSTI”
NAJPLEMENITIJI PODVIG GODINE – jedna od najstarijih akcija ustanovljena posle katastrofe 1963. godine