EN
[box align=’box-center’ id=’1852′]
Po uzoru na rešenja kakva postoje u SAD, predviđa se i da „agente koji predstavljaju interese stranih sila“ zakon obaveže da saopšte sve o „svojim vezama sa stranim silama i pruže sve podatke o aktivnostima i finansijama vezanim za to“.
Ako bi Srbija uvodila kategoriju „stranih agenata“ za organizacije koje u svom delovanju računaju i na sredstva različitih međunarodnih fondova, postavlja se najpre i pitanje kako treba tretirati one koji dobijaju novac iz evropskih fondova. Činjenica je, takođe, da i država Srbija svake godine prima pomoć od SAD, Nemačke, Japana i drugih država stranih fondova, pa bi i ona mogla da se nađe na listi „stranih agenata“.
Ovom prilikom želimo da ukažemo i na to da, bar kada je reč o medijima, postoji dosta valjanih razloga da se veruje kako različiti centri ekonomske i političke moći u samoj Srbiji nelegalno pomažu osnivanje i poslovanje pojedinih redakcija iz sopstvenih interesa, pa bi, sledeći ovu logiku, takođe trebalo razmotriti uporedno stvaranje evidencije „domaćih agenata“.
Inicijatorka ove ideje, predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smailović smatra da bi se njenom realizaizacijom lakše mogla utvrditi „korelacija između uređivačkih politika tih medija i njihovih finansijera“. NUNS smatra da je reč o univerzalnom pravilu, ali ne misli da bi slobodi izražavanja doprinelo stvaranje nekog zvaničnog spiska „stranih agenata“.
NUNS zato poziva inicijatore ove ideje, ako je smatraju svrsishodnom, da formiraju posebnu radnu grupu koja bi američki Zakon o registraciji stranih agenata, iz 1938. godine, prilagodila našim uslovima i sa konkretnim idejama izašla pred javnost.
Sekretarijat NUNS-a
